Божићна посланица архиепископа Софронија 2025/26

Хтео си, ради нас, да се оваплотиш, Многомилостиви,

и да будеш заклан као јагње, због грехова људских;

зато Те молим: очисти и моје сагрешења.

---

Циљ вочовечења Господњег јесте да претрпи страдања и смрт, како би ђавола учинио немоћним над смрћу, а људе ослободио страха од смрти. Исус Христос је Својим доласком устројио наше спасење, наше преображење на боље и наш улазак у Царство Небеско као његових наследника. „У Њему и постасмо наследници, унапред одређени по одлуци Онога који све чини по нахођењу воље Своје“ (Еф. 1,11). „Јер Му је приличило, ради кога је све и кроз кога је све, да Онога који многе синове приводи у славу, Начелника спасења њиховог, страдањима усаврши“ (Јевр. 2,10).

Бог се оваплотио ради нас не зато да бисмо наследили геену и вечне муке; није Он пострадао на Крсту да би нам сада слао страдања. Бог је створио човека не за мучење, него за царовање с Њим у Рају. У својим невољама и животним жалостима ми често оптужујемо Онога који је све учинио ради вечне радости, све ради нашег спасења. Али у свом паду човек је успео да окриви Господа, и то окривљавање ми до данас несвесно подржавамо. Ми сами, својим безаконим делима, одлазимо у таму; Бог нас тамо не шаље, него, нажалост, ми сами тамо идемо. Али живом, срдачном вером и спасоносним Тајнама можемо изаћи на прави пут који води ка Богу.

Јеванђеље нас учи како ми треба да се односимо према ближњем и како да га видимо, а не обратно — како ближњи треба да се односи према нама. Често и јеванђелске приче не примењујемо на себе, него их меримо по ближњем; понекад чак и своје спасење одмеравамо падом ближњега. Од ближњег очекујемо добар пример и исправљање, иако би, напротив, ми сами требало да будемо пример и тиме проповедамо Христа. „Живите честито међу незнабошцима, да они који вас клевећу као злочинце, видећи ваша добра дела, прославе Бога у Дан похода“ (1Петр. 2,12).

И на истом месту апостол Петар нас учи: „Приступајући Њему, Камену живоме, од људи одбаченом, а од Бога изабраном и драгоценом, и сами се, као живо камење, зидајте у дом духовни, у свештенство свето, да приносите духовне жртве, Богу угодне, кроз Исуса Христа“ (1Петр. 2,4–5).

Не само у овај светли и радосни празник, драга у Господу чеда наше епархије, него се потрудимо да свакодневно приносимо Господу своја срца, испуњена љубављу према Њему и ближњима.

Све часне пастире, монаштво и верни народ наше епархије поздрављам:

Христос се роди!

† Софроније,

архиепископ санктпетербуршки и северноруски

Рождество Христово 2025/2026