Појање руских архијереја и јереја (РПЗЦ) у манастиру Утешитељево

Панахида схи архимандриту Амвросију Курганову ( служи архиепископ Андрон...

МИТРОПОЛИТ ФИЛАРЕТ ВОЗНЕСЕНСКИ ПОДСЕТНИК ПРАВОСЛАВНОГ РУСКОГ ПАСТИРА

A ево и Подсетника православног руског пастира из пера блаженог митрополита Филарета Вознесенског.

Нека би дао Бог да сви наши пастири и архипастири послушају глас блаженог Филарета Исповедника последњих времена, јер ће се до њих тражити одговор за сваку душу за коју одговарају. А ми да се молимо за њих да достојно изнесу тешки крст свештенства.

 

 

 

МИТРОПОЛИТ ФИЛАРЕТ ВОЗНЕСЕНСКИ

ПОДСЕТНИК ПРАВОСЛАВНОГ РУСКОГ ПАСТИРА

1) Примивши благодат рукоположења, памти каквог дара и какве милости те је Господ удостојио – и каква одговорност од сада лежи на теби. Свештеник је апостол у кругу пастве своје. „Ја не припадам себи већ другима“ – говорио је велики руски пастир, отац Јован Кронштатски.

2) „Усне свештеникове треба да чувају знање и закон да се тражи из његовијех уста, јер је он анђео Господа Сведржитеља“, каже Писмо. Почуј те речи, пастиру православни. Ти мораш бити весник Божијега закона и Божије Јеванђељске истине за паству своју, која ће ти се због тога обраћати.

3) Као огња бој се немарности у светом делу пастирствовања, а најпре – у служењу пред Страшним Престолом Господа Славе. „Проклет сваки, ко немарно ради дјело Господње“ – претећи нас упозорава Св. Библија. Буди добар пример страха Божијега и благочестивости онима који ти саслужују и прислужују при служењу твоме. Удаљуј из Св. олтара свакога ко не буде испуњен страхопоштовањем, налазећи се у њему.

4) Стално се моли Господу за помоћ и уразумљивање у вођењу парохијских послова. Нека ти Господ дâ дух целомудрености, смиреномудрености, трпљења и љубави... Све те врлине неопходне су у парохијском раду. Високо цени савете најстарије и најискусније браће, и мудре савете благочестивих мирјана оданих Цркви. Чврсто држи кормило свога парохијскога брода, али истовремено, пре него што чврсто решиш ово или оно питање, са пастирском влашћу, претходно се саветуј са људима који заслужују поверење – у Цркви све решавају духовни руководитељи – пастири, али се све и расуђује саборним разумом – живот и рад парохије мора бити прожет духом саборности, саборнога јединства.

5) Чврсто држећи, понављам, кормило у својим рукама, истовремено се труди да живом раду у парохији привучеш добре, благочестиве црквене људе, чинећи са својим сарадницима једну сложну духовну породицу. Не заборави децу. На сваки начин труди се да их учиш, поучаваш, васпитаваш у духу црквености, стално и истрајно захтевајући исто и од родитеља њихових. У томе нека ти буде помоћница твоја животна сапутница дата ти од Бога – попадија. У животу парохија често је било неспоразума и заоштравања услед тога што су се жене свештеника мешале у пастирске ствари и рад својих мужева – тога се треба чувати. Али истовремено постоје стране парохијског рада у којима најбољи помоћник пастира може бити његова жена – нарочито у делу хришћанског поучавања и васпитавања деце.

6) Радећи за парохију, немој престајати да радиш и на својој души. Једно треба да буде сливено са другим. Св. Апостол Павле овако поучава свога ученика, Св. Тимотеја: „Нико да не презире твоју младост, али буди образац вјернима у ријечи, у живљењу, у љубави, у духу, у вјери, у чистоти. Докле не дођем пази на читање, утјешавање и учење... Пази на себе и на науку, истрај у томе; јер чинећи ово, спасићеш и себе и оне који те слушају“...

Господ нека буде у свему твој Помоћник. Двапут примивши благодат рукоположења – као ђакон и свештеник – не заборављај да се постојано молиш за архијереје који су на тебе полагали своје руке.

 

Твој духовни отац

† Митрополит Филарет (Вознесенски

Свети Теофан Затворник: Честитам Вам Нову Годину!

Честитао сам Вам Нову годину онако успут, а затим ми је пало на памет да Вам посебно честитам и пожелим нешто нарочито. Шта заправо? То да постанете нови. Како нови? Као, на пример, свака нова гаљина: све је на своме месту, нема ни једне мрље, све одише свежином. Е, нешто слично желим и Вашој души. По телу Ви сте, како се каже, тек сишли са шиваће машине, потпуно сте нови. А наша душа на свет већ долази као стара, и ако се та старост не одузме од ње, она ће и остати таква, те неће ни знати шта значи "ново". Старо у души, то су - сујета и страсти. Истерај све такво и постаћеш нова.Испричаћу Вам једну причу и биће Вам јасније о чему се ради. 

МОНТРЕАЛСКА ИВЕРСКА ИКОНА МАЈКЕ БОЖИЈЕ

Монтраелску Иверску икону је иконописао грчки монах на Светој Гори 1981.год. са оригиналне иконе Богомајке Вратарнице (Иверске). Јосиф Муљоз Кортес , шпанског порекла који је давно прешао у Православље, је 1982. год. икону донио у Монтреал. По његовом казивању " 24. новембра, у три сата ноћу пробудио сам се од силног благоухања. У почетку сам помислио да произлази од разних моштију, али пришавши икони она је била сва прекривена благоухајућим миром. Стао сам на мјесту од таквог чуда. Ускоро је икона однешена у храм и непрестано је мироточила са изузетком за вријеме Страсне недјеље. Интересантно је што је миро точило из руку образа Богомајке и Христа  и из звијезде на десном рамену. За то вријеме је задња страна иконе била потпуно сува."
Икона је мироточила 15 година. За то вријеме је брат Јосиф са иконом Богомајке обилазио парохије и манастире РПЦЗ у Америци, Аустралији, Новом Зеланду, Западној Европи, Бугарској.....Увијек, гдје год је икона била она је ширила љубав и саборност. Њено присуство би умножило молитвени жар до те границе да се та Литургија, у присуству иконе, могла поредити са васкршњом. Заиста је била пламени стуб у Руској Заграничној Цркви.
У ноћи између 30. и 31. октобра 1997. год. чувар иконе брат Јосиф је звјерски убијен у Атини и Чудотворна Иверска икона је нестала.....