Молбени канон Царских Мученика

Канон царских мученика (старстотерпаца), глас 6.

1. песма

Ирмос: Онај који је таласом морским некада сакрио прогонитеља и мучитеља, под земљу је сакрио спасен слуге; ми пак као слуге Господу кличемо, јер се у слави прослави.
Напев: Свети царски страстотерпци (мученици), молите Бога за нас!

Prayers After Holy Communion

Glory to Thee, O God, Glory to Thee, O God, Glory to Thee, O God.

МОЛИТВА ЖЕНЕ У ВРЕМЕ ТРУДНОЋЕ

МОЛИТВЕНО  УЗДИСАЊЕ  ЖЕНЕ  У  ВРЕМЕ  ТРУДНОЋЕ

О Преславна Мајко Божија, помилуј ме, слушкињу Твоју, дођи ми у помоћ у време мојих болести и опасности с којом чеда рађају све јадне кћери Евине. И из не-исцрпног благосрђа Свога даруј мени, нај-пониженијој слушкињи Твојој, да срећ-но завршим трудноћу, даруј ми благодат да се дете које сада мирује под мојим срцем с ра-досним разиграњем слично светом младен-цу Јовану, поклања божанственом Господу Спаситељу, који се из љубави према нама

АКАТИСТ СВЕТИТЕЉУ ФИЛАРЕТУ ЊУЈОРШКОМ (ВОЗНЕСЕНСКОМ)

                                       КОНДАК 1.

Изабрани архипастиру стада Христовог, одбрано вере православне, ти који верне учиш побожности и прекореваш неверне, пламени разобличитељу јеретика, молитвениче за оне који те поштују и брзи помоћниче у невољама и и искушењима, приписујући ти похвале, са љубављу кличемо:

Радуј се светитељу Филарете, Цркве Православне велики заштитниче.

ОКРЕТАЊЕ КОЛАЧА БЕЗ СВЕШТЕНИКА

Шире објашњење обичаја резања Славског колача погледајте на сајту светосавље.

Овде ћу Вам написати могућ начин окретања Славског колача када је свештеник СИПЦ далеко од Вас, а нисте у могућности да путујете.

Почетак:

Молитвама светих отаца наших Господе Исусе Христе Боже наш помилуј нас.

Царе Небесни, Утешитељу, Душе Истине, Који си свуда и све испуњаваш; Ризницо добара и даваоче живота, приђи и усели се у нас, и очисти нас од сваке нечистоће, и спаси, Благи, душе наше.

 Свети Боже, Свети Крепки (Моћни), Свети Бесмртни, помилуј нас. (трипут)

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.

Пресвета Тројице, помилуј нас; Господе очисти грехе наше; Владико, опрости безакоња наша; Свети, посети и исцели немоћи наше, имена Твога ради.

Господе помилуј. (трипут)

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.

Оче наш који си на небесима, да се свети Име Твоје, да дође Царство Твоје, да буде Воља Твоја и на земљи као на небу; хлеб наш насушни дај нам данас; и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим; и не уведи нас у искушење, но избави нас од злога.
Затим чиитате или још боље отпевате тропар и кондак Празника (Славе). За време читања тропара кадите колач, жито и укућане.
 Домаћин закрсти ножем колач (У име Оца и Сина и Светога Духа) и засече га унакрсно са доње стране.
Затим одмах подижете коач и са укућанима вртите павајући или читајући:

1. " Cвјати Мученици, иже добрје страдалчествовавше и вјенчавшесја, молитесја ко Господу, помиловатисја душам нашим''. ("Свети Мученици који добро пострадасте и овенчасте се, молите се Господу да помилује душе наше").

2. "Слава Тебје, Христе Боже, Апостолов похвало, Мучеников радованије, ихже проповјед Тројица Јединосушнаја''

3. "Исаије ликуј, Дјева имје во чревје и роди синв Емануила, Бога же и человјека; восток имја јему, јегоже величајушче Дјеву ублажајем''

Колач преузима домаћин, прелива вином колач унакрсно ( овде може одмах прелити и жито) по разрезаном месту, и са братом или старијим  сином (или домаћицом ако су женска чељад),  ломи колач тако да једна половина остане једном у рукама а другоме друга. Састављају половине

и љубећи свако свој крај кажу Домаћин: ХРИСТОС ПО СРЕДИ НАС; Други: И ЈЕСТЕ И БИЋЕ
онда окрену крајеве и понове а затим и трећи пут исто. Затим домаћин каже још једном исто и целивају сви укућани који славе говорећи и И јесте и биће...

Онда се пева или чита:
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу:  Молитвами Свјатаго (име Славе Светог или Преподобног или Мученика ), Милостиве очисти множества согрешениј наших.

И ниње и присно и во вјеки вјеков амин: Молитвами Богородици Милостиве  очисти множества согрешениј наших.

ПОМИЛУЈ НАС БОЖЕ ПО ВЕЛИЦЕЈ МИЛОСТИ ТВОЈЕЈ И ПО МНОЖЕСТВУ ШЧЕДРОТ ТВОЈИХ ОЧИСТИ БЕЗАКОНИЈА НАША

ДНЕС БЛАГОДАТ СВЈАТАГО ДУХА НАС СОБРА, ВСИ ВЗЕМ КРЕСТ ТВОЈ ГЛАГОЉЕМ, БЛАГОСЛОВЕН ГРАДИЈ ВО ИМЈА ГОСПОДЊЕ, ОСАНА ВО ВИШЊИХ.


затим СЛАВА ОЦУ И СИНУ И СВЕТОМЕ ДУХУ И САДА И УВЕК И У ВЕКОВЕ ВЕКОВА АМИН. ГОСПОДЕ ПОМИЛУЈ ( 3Х). МОЛИТВАМА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ,  СВЕТОГА (ИМЕ СЛАВЕ) И СВИХ СВЕТИХ  ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ БОЖЕ НАШ ПОМИЛУЈ И СПАСИ НАС!
НА СПАСЕЊЕ  КРСНА СЛАВА, ПОКРОВ  ЧАСНОМ ДОМУ ОВОМ, И СВИМ ГОСТИМА СРЕЋАН ПРАЗНИК СВЕТОГА (ИМЕ СЛАВЕ ).

                   ЧЕСТИТАМО !!!
Напомињем да се за Славски ручак обавезно помолите Оче наш, а на крају Славе обичај је да се са комадићем Славског колача умоченог у вино које је остало од преливања угаси Славска свећа...разни су обичаји, један од тих је овде написан. Наравно молитва после јела је на крају дана обавезна...
 

Преподобни Јефрем Сирин МОЛИТВЕНИК: Четврто сузно мољење.

 О.СТЕФАН:"ПРЕПОРУЧУЈЕМ ТЕКСТ ОВЕ МОЛИТВЕ СВИМА КОЈИ СУ ИЗГУБИЛИ СНАГУ ДА СЕ БОРЕ ЗА СПАСЕЊЕ И СТЕКЛИ НАВИКУ НА ГРЕХ !"

Ево, поново припадам дверима Владике мога, молећи и тражећРи, клањајући се и са страхом вапијући. Јер је слузи који је сагрешио пред Владарем својим боље да не бежи из руку Његових, него да остане у Његовој власти.
Пригни, Владико, ухо Своје, чуј тугу моју и прими глас мољења мојега, које Ти приносим ја, грешник постиђени. Излиј, по милости Твојој, на мене бедног макар кап пажње, да бих стекао бар мало усрђа за исправљање самога себе. Јер ако благодат Твоја не просвети моју душу, ја нећу бити у стању ни да уочим свој нерад и страсти.
Господарећи нада мном грех нађе у мени пашу своју, и сваким даном ме све више унижава и срозава у понор. А ја, бедник, не престајем да гневим Бога, не плашећи се оног неугасивог огња, нити трептим од вечних мука. Грех прешавши у навику, вуче у потпуну пропаст. Иако сам себе изобличавам и не престајем да исповедам себе, ипак остајем у гресима. Гледам и не видим, јер и у самом покајању грешим, не бавећи се сагледавањем дела својих, већ окривљујем своје покајање. Као роб греха и нехотице чиним зло, као војник под влашћу греха, њему се потчињавам, па иако имам могућност да побегнем, плаћам данак тој царствујућој у мени навици. Предајући се страсти, плаћам данак плоти.
Знам да пустош у мени бива све јача, а опет као роб, чим ми се нареди, ја јој садејствујем. Бежим од предстојеће ми борбе, и као пас на ланцу враћам се наредбодавцу. Мрзим грех, одвраћам се од безакоња, али пребивам у страсти, јер она влада мноме злосрећним, па се и против воље предајем сластољубљу, и /по неопходности/ робујем својој природи. Страст је поткупила моју слободну вољу и поји ме грехом. Кључају у мени страсти упркос разуму, јер сам их присајединио плоти и сада не трпе раздвајање. Хитам да преусмерим своу вољу, али ми се претходно стање противи у томе.
Трудим се, јадан, да ослободим своју душу, али ме зли зајмодавац уводи у још веће дугове. Не помиње враћање, него дарежљиво даје на зајам, никада не тражећи, јер једино што жели јесте моје ропство. Даје да бих се обогатио страстима и не тражи позајмљено натраг. Хтео бих да му вратим стари дуг, а он ми додаје нови. Ако себи мало ускратим у страстима, он додаје нове да би ме победио. И видећи како ме стално остајање у дугу задржава у греху, уводи ме у нове прохтеве, и да се не бих исповедао, баца ме у заборав мојих страсти. Сусрећем нове страсти, и заузет њима, заборављам пређашње. Здружујем се са новопојавившим се страстима, и опет остајем дужник; јурим њима као пријатељима, а моји се зајмодавци опет опходе са мном као власници. И ја, који сам се до скоро трудио да задобијем слободу, ради њих постајем скупо продати роб. Хитам да раскинем њихове окове, и одједном се налазим у новима. Хитам да се ослободим војевања у њиховим редовима, али пошто примих од њих много дарова, постадох њихов домаћин.
0, каква је нада мном власт греховних страсти, и каква владавина препредене и лукаве змије. Делујем по својој природи, и она улази у трговање, даје залог да бих продао ум самом греху. Учи ме да угађам телу, под изговором да ће оно служити души. И будући побеђен сластољубљем, предавши се одмах незадрживом сну, потпуно се лишавам његове услуге.
Када се молим шаље ми помисао на неко ништавно задовољство, и њиме као ланцем држи мој слаби ум, а ако ум хоће да побегне, ланац не попушта. Тако грех стражари над умом и затвара врата сазнања. Злоба непрестано надгледа ум, да не дође у сагласност са Богом и да не спречи трговину плоти. Доноси мноштво измешаних помисли уверавајући да на Суду неће бити ни речи о таквој ситници, да је немогуће чак и да се сазнају такве мисли, и да ће све томе слично бити предато забораву. Али ја видим пред собом изобличење своје и знам да ми прети казна.
Овим ме држи, овим ме везује, овим ме продаје и купује, овим ме уводи у заблуду, овим ми ласка и потчињава ме себи, јер је, како каже Апостол, човек тјелесан, продан у ропство гријеху (Рим. 7,14). Јер грех, који је у моме телу, влада умом, и мојом кривицом, искоришћавајући деловање плоти, њиме обремењује душу. Ако неко науми да пости или пребива у бдењу, нанеће себи ране. Грех посредством тела обремењује душу ланцима као своје власништво, и као овцу за клање или небопарну птицу везује је, и као снажноме диву, помоћу тог истог тела, одсеца и руке и ноге. Не могу ни да бежим, нити да помогнем себи. Тешко мени, ја сам живи мртвац; гледам, а не видим, од човека постадох пас. Са мном се, иако ми је дат разум, опходе као са скотом.
Помилуј, душо, себе саму и пожури пре разлучења, да не останемо пред дверима заједно са лудим девојкама, јер је смртнима немогуће да угледају живот; нити треба очекивати праведност без борбе у којој се задобијају живот или смрт, и где нема тела којим се предаје порузи непријатељ, који бива побеђен његовом слабошћу.
Помилуј ме, Боже, по великој милости Својој, и по обиљу милосрђа Твога. Јер ако ме помилујеш, ослободивши ме од недуга страсти, ако се смилујеш на мене, желим да будем послушан Твојој доброти. Ако учиниш по мноштву благости Твоје, избавићеш ме. Ако излијеш на мене благост Твоју, бићу спасен. Верујем да је Теби то могуће и не одричем то. Знам величину милосрђа Твога, али знам и мноштво грехова мојих. Знам да си помиловао, и помиловаћеш све који Ти се обраћају свом снагом својом. Исповедам да сам и ја много пута окусио благодат Твоју, али сам после свега тога, одбацивши је, грешио као што нико други грешио није. Али Ти, који васкрсаваш мртве, подигни и мене умртвљеног грехом. Ти, исцелитељу слепих, просвети помрачени вид срца мога. Ти, који си избавио Адама из уста змијиних, извуци и мене из блата безакоња мојих, јер и ја спадам међу овце Твоје, иако по својој жељи постадох храна лавовима. Греси ме учинише псом, али ћу, исцељен благодаћу Твојом, бити син. Одбачен сам био као мртвац, али ако хоћеш, очистићу се. Знам да свесно греших, али за молитвенике имам Свете Твоје. Знам да сам превазишао сваку меру гресима својим, али је благост Твоја незадржива. Ти, који си дао преимућство царинику, дај је и мени, који учиних још више зала. Ти си, Господе, Закхеја помиловао као достојног, помилуј и мене недостојног. Павле некада беше вук, гонећи овце стада Твога, звер дивља беше и сатираше овце, али по благодати Твојој постаде пастир који усрдно иђаше за овцама. Знам да он у незнању учини грех, и да се, као такав, удостоји отпуштања грехова и велике благодати. А Ти, Господе, осудивши мој свесно учињени грех, помилуј ме, по преизобилној благодати Твојој.
Тешко мени, јадном, тешко мени! Стид ме је оних који ме сада поштују, и страхујем да не будем постиђен пред њима за сакривене грехе. Стид ме је оних који ме родише да ме временом не осуде, јер дао сам завет да нећу живети светски. Хтео бих да будем као удовица која је, дуго узнемиравајући судију, постигла свој циљ; хтео бих да се покажем пред Тобом као нераздвојни пријатељ, преблаги и једини Владару, да би Ти обратио душу моју заробљену грехом. Онај је тражио хлеб да утоли глад, а ја утеху души тражим; онај је тражио телесну храну, а ја тражим пробуђење душе. Као благ и преблаг, услиши глас сузног мољења мог и обрати ме, да бих приносио плодове покајања. Ороси запаљену савест моју, обнови мене остарелог у греховним страстима, да бих, ослободивши се од робовања њима, са задовољством удахнуо ваздух слободе, и са радошћу и весељем прослављао благодат Твоју.
Ти знаш, Владико, да за ово мало напора душе своје стичем смелост да ово говорим пред Тобом. Знам и ја, грешник, да си Ти добар и милосрдан Господ, и да желиш да се ја променим, али Ти је потребан плод моје слободне воље. Спреман си да ме помилујеш, али чекаш моју намеру, јер милујући желиш да ме научиш, и праштајући желиш да ме учиниш учесником Царства Твога.
0, како сам ја безосећајан и какво је сиромаштво моје! И како је груба и оземљела душа! Срце ми је развратно, а уста пуна горчине, грло - гроб отворен (Пс. 5, 9)! Зашто се не присетиш, душо, неизбежног пута, разлучења твога? Зашто се ниси припремила за тај одлазак? Зашто се немилосрдно ближиш пропасти? Ради чега навлачиш на себе вечне муке? Шта то чиниш, душо, живећи као неразумно, бесловесно створење?

ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ ПРИМИ ВАПАЈ ДУШЕ МОЈЕ

Тешко мени, што уместо светлости, бирам таму. Што ово задовољство које данас имам, а којег сутра неће бити, стављам испред вечних и неизрецивих блага. Тешко мени, што уместо сунцезарне одоре, радије прихватам да обучем одору тамну и црну, што Царству претпостављам мрачна адска насеља! Тешко мени, грешноме! Ја сам свесно и добровољно задајем себи ране. Дођи, душо, сама себи, уплаши се Бога, угоди Му многим врлинама, да не би из Његових руку примила двоструку казну. Заволи, душо, Бога свога, и мужествено корачај путем Његовим.
Схвати, душо, да је овај век сличан попришту, и да се силна змија на све начине труди да постигне победу. Неки је збаце и осрамоте, а неки сами бивају збачени и предати порузи; неке она обмане, па буду побеђени, а други буду увенчани за борбу са њом. Једни, искусивши невољу, поо тижу спокојство вечнога живота, а други, окусивши од њене сласти, стичу горчину вечних мука. Једни, крајњим сиромаштвом лако побеђују змију, а друге она лако освоји њиховом привезаношћу за овоземаљско. За оне који воле Бога од свег срца, ништа не значи борба са њом, а за светољупце, веома је тешка и неподношљива та борба.
Схвати, јадна душо, да су радост, раскош и спокојство овога века испуњени жалошћу и јадом, а невоље, пост и злопаћење доносе неизрециву радост и вечни живот. Обрати се, душо, и подвизавај се у безмолвију, да се не би, када дође час смрти и разлучења, показала неспремна. Сети се, душо моја, твога призвања и начина твога живота, какав је твој пут, ради чега је и куда води. Све долази до свога краја земаљског, па ће и твојој безбрижности доћи крај.