"Жури да победиш, јер је дан изласка твога из твог света близу. Жури да победиш све струје смрти у теби и око тебе. Сазреваш као шљива. Здраву шљиву прихватиће домаћин у руку, а кварну пустиће да падне свињама. Победа значи здравље. Који побиједи, даћу му да сједи самном на пријестолу мојему, обећа Истинити, Свемогући." свети Николај српски
Приказивање постова са ознаком Поучне приче. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Поучне приче. Прикажи све постове

2. 6. 2025.

РЕЦЕПТ ЗА ПРОСФОРЕ


Састојци:

 1кг брашна (меко тип 400)
 1/5 од коцке свежег квасца
 1/2 велике кашике соли
 1/2 л воде топле

Потребно је посебно припремити:


- печат за просфоре
- нова пластична посуда за мешење теста
- кашика
- нож
- четкица
- оклагија
-пластични бокал са мерицама
- кухињске крпе
- већа игла за шивење или чачкалица
- папир за печење
- кесице пластичне

Поступак прављења: 

Припремити састојке и ставити на  на сто. Потребно је пре почетка испред икона упалити свећицу, кадионицу припремити и окадити са краћом молитвом.
свети "просфорници"

По завршетку кађења приступити припреми теста. 
У већу посуду сипати брашно, направити рупу унутар, ставити квасац, сипати топлу воду, промешати и сачекати десетак минута да се квасац отопи и почне да ради.

Кашиком измешати да се сједине састојци. 
Додати со...Наставити месити руком 10-15 минута уз молитву. Може да се моли Исусовом молитвом, псалми.....
Кад је тесто добро умешено, прекрити га са мокром крпом и оставити на топлом месту 45 минута. Потом, поставити тесто на чист сто и сећи тесто према приложеним сликама.
На две половине


половину ставити на равну страну

исећи као на слици


Четири краја скупити у једну векницу 
и исећи на пет истих делова.

Тако смо добили осам већих делова
 од којих ћемо правити просфоре
 и пет мањих за петохлебнице.
 Прекрити са мокром крпом
 и наставити са радом. 
Узимати једано по једно тесто, кратко премесити у лоптицу и разваљати оклагијом у круг промера око 10 цм. Развучено тесто редати једно до другог  и прекривати са мокром крпом да се не би осушило.


Делове за петохлебнице је довољно премесити у лоптице. Тим редом којим смо слагали тесто, тако ћемо и да их узимамо за даљи поступак и то у пару. Потребно је побрашнити површину и узети два развучена теста. 
На једно од њих ћемо такођер ставити
 мало брашна, раширити га руком по 
читавој површини, поставити дрвени печат,
 јако притиснути и оставити на кратко
 да стоји на тијесту.


Други круг, уколико је мањи, дорадити са оклагијом да буду приближне величине, никако мањи, премазати га са водом, скинути печат са тијеста и поставити га на премазани дио и сложити на тепсију. Такођер, све време прекривати са мокром крпом. Петохлебнице мало побрашнити и лагано притиснути мањи печат.                                       
                                                    


Прекривене оставити пола сата, избоцкати иглом и убацити тепсију у рерну загријану на 250 степени и одмах смањити на 175 степени. Време печења је од  35-40 минута. 


Печене просфоре премазати са водом, сачекати мало да се осуши, увити у суву чисту крпу и ставити у кесу. После један сат извадити из кесе, открити их да се просуше и сложити у чисте кесице.

СЛАВА БОГУ ЗА СВЕ!
*напомена: за прављење просфора прво треба тражити благослов од настојатеља храма.

15. 11. 2018.

Шта је духовни живот и како се за њега оспособити?


17. Улагање у небеску ризницу. Богоугодан живот. Маштања „напредних“ о свеопштем добру човечанства и њихова лажљивост.
 
Врло ми је драго што се примили к срцу оно што сам написао у прошлом писму и што се слажете. Треба да се држите управо тако. Нека Вам Господ помогне!
Бог нам је дао овај живот како бисмо имали времена да се припремимо за онај. Овај је кратак, а онај бескрајан. Али мада је кратак, током њега човек се може опскрбити за читаву вечност. Свако добро дело ту се похрањује као један мали улог; од свих тих улога настаје општи капитал чији ће проценти одредити плату улагача за целу вечност. Ко више уложи, тај ће и већу плату да добије; ко уложи мање – њему ће и плата бити мања. Господ свакоме даје према његовим делима.
Ето, то сада треба да буде сва наша брига – да пошаљемо тамо што више улога. И та брига није тешка, како нас уверава Сам Господ када вели: Јарам је Мој благ, и бреме је моје лако (Мт.11,30). Објашњавао сам Вам то када је било речи о помислима које су Вас узнемириле, да не тугујете јер тобоже живите бескорисно и да ћете читав живот проживети бескорисно ако тако наставите. Целокупно устројство хришћанског живота је овакво: веруј у Бога коме се у Тројици клањамо и Који нас спасава у Господу Исусу Христу, благодаћу Духа Светога, и примајући благодатне силе кроз Божанске Тајне свете Цркве живи по заповестима Јеванђеља, испуњавајући се у души надом да нас Бог због тог малог напора, који одговара нашој снази, и ради вере у Господа Спаситеља и послушања Њему, неће лишити Царства Небеског. То нарочито додајем, да бисте видели у каквом духу ми хришћани треба да творимо своја дела. Јер неки кажу: делај, делај, а други: веруј, веруј. Треба и једно и друго: веру сједињавати са делима и дела са вером.
Но ипак, пажњу пре свега треба да усредсредимо на испуњавање заповести. Већ верујемо – и шта још? Извршавај заповести – јер вера без дела је мртва. И хвала Богу што је Њему било угодно да вредност наших дела не одређује њиховом ширином и величином, него нашим унутрашњим расположењем приликом обављања тих дела, и што нас је окружио мноштвом прилика да делујемо по Његовој вољи, тако да, ако пазимо на себе, можемо свакога часа да савршавамо богоугодна дела. Нема потребе да због тога одлазимо преко мора као „напредни“; довољно је да се у било ком тренутку обазремо око себе; ако на нечему видиш печат заповести одмах је изврши у уверењу да у том тренутку управо то дело, а не неко друго, Сам Бог тражи од тебе.
Потрудите се да се још чвршће утврдите у таквој мисли. Чим се утврдите, спокојство почне да се улива у ваше срце због убеђења да у сваком тренутку служите Господу. То начело је свеобухватно. Чак и када Вам нареде да закрпите чарапе млађем брату и Ви то учините ради заповести Господњих то ће бити придодато суми богоугодних дела. Тако је са сваким кораком, са сваком речју, чак и са покретом и погледом – све може да се претвори у средство да се ходи по вољи Божијој и, сходно томе, одмах да приближи крајњем циљу.
Напредњаци имају у виду читаво човечанство и у нешто мањој мери свој народ. Али човечанство или народ не постоје као једно лице, да би за њих сада могло да се уради нешто конкретно. Оно се састоји из појединачних људи: чинећи нешто за једнога, чинимо и за читаво човечанство. Ако би свако чинио што може за онога ко му је пред очима, онда би сви људи у целини у сваком тренутку чинили оно што је потребно свим невољницима, и, задовољавајући њихове потребе, постигли би добро читавог човечанства, које је састављено од оних који имају и оних који немају, од слабих и јаких. А они у мислима држе добробит целог човечанства, док занемарују оно што им је пред очима – па испада да они за то опште дело немају могућности, а ово појединачно пропуштају, ништа не чинећи за главни циљ живота.
У Санкт-Петербургу су ми описали овакав случај. Један џентлмен је на неком скупу младих делатника на пољу свеопштег добра – то је било у време врхунца напредњачког заноса – одржао силну беседу о љубави према човечанству и народу. Сви су били одушевљени. И врати се он кући. Човек који је служио код њега није довољно брзо отворио врата – то му се већ није допало; затим није довољно брзо додао свећу, затим пећ нешто није била уреду па је у соби било хладно… Није на крају издржао наш филантроп па је изгрдио свог слугу. Овај нешто одговори, а наш га прикан удари. Тамо се распаљивао љубављу према човечанству, а овде са једним човеком не поступа како треба. У том првом напредњачком заносу код нас лепотице су хитале да раде у књиговезачке радње маштајући о томе да иду напред и да раде за добро човечанства, а неретко су код куће остављале своје мајке без кришке хлеба. Сва несрећа долази од прешироких погледа на свет. Боље смирено оборити очи, гледати пред ноге и разабирати где треба који корак да се учини. То је најисправнији пут.
По други пут Вам објашњавам исто да бисте боље запамтили и да би Вас то чувало од помрачења која на душу наводе напредњачка маштања.

27. 4. 2018.

Апостасија



Како рече свети Игњатије још пре 150 год ,све се више Дух повлачи.....
Нажалост веома мало људи то уопште појми а који и појме понешто углавном је делимично и нејасно и човеку због масовне природе апостасије неразумљиво да  сагледа, јер је то отклизавање и удаљавање толико рапидно и масовно, да је човеку преокупираним житејским бригама просто неприметно и неосетно да отклизава и он као део масе,чак је неприметно и многима у монашком призиву већ у мери посвећености житејским бригама или Богу знаним судовима, па већина у немоћи или незнању само одмахне руком ,типа ма како сви тако и ја ,нехватајући да ако цео брод постепено тоне ,није никаква утеха што ће се и он удавити са већином .

25. 11. 2017.

Св.Игњатије Брјанчанинов: О ЉУБАВИ ПРЕМА БЛИЖЊЕМ


 
Шта може бити лепше и слађе од љубави према ближњем?
Љубити значи имати блаженство; мрзети значи пребивати у муци. Сав закон и пророци почивају на љубави према Богу и према ближњем (Мт. 22, 40).
Љубав према ближњем јесте стаза која узводи у љубав према Богу: јер је Христос благоволио да се на тајанствен начин обуче у сваког ближњег нашег, а у Христу Бог (1. Јован.).
Немој мислити, љубљени брате, да је заповест о љубави према ближњем тако блиска палом срцу нашем: заповест је духовна, а нашим срцем овладали су тело и крв; заповест је нова, а срце је наше старо.
Природна љубав наша озлеђена је падом; њу ваља умртвити – то заповеда Христос – и из Еванђеља поцрпсти свету љубав према ближњем, љубав у Христу.
Нови човек мора имати све нове особине; никакво старо својство му не пристаје.

22. 7. 2017.

Частољубље


 Помаже Бог.

 Представљам Вам текст који се односи на сваког од нас. Велику штету чини читати га и намењавитати другима. Зато препоручујем Вашој пажњи да себе сагледавате, а друге да чините већом чашћу од себе. Текст ми је лично користио, па се надам да ће и Вама. 



Ову реч и појам многи поистовећују са сујетом. Одлика је, сматра се, човекове грабежљиве природе која га често зна одвести далеко од битних му циљева. Сујетне људе карактеришу одређене особине (при томе када кажемо за некога да је сујетан, мислимо да та особина и те како долази до изражаја у његовој личности) а то су:

– Ове особе су веома осетљиве и веома тешко прихватају критику, али и одбацивање од других људи, од друштва, партнера. Сваку критику оне доживљавају веома лично, као одбацивање, као изопштавање од друштва, као кривицу и осетиће се љуто и повређено уколико јој сујету повредите

– Надаље, они имају изражену потребу, тј жељу да добију потврду од других људи за нека своја учињена дела, жуде за љубављу, за прихватањем, а пре свега не умеју да воле себе. Заправо потреба за љубављу је огромна, јер је у неком периоду развоја вероватно изостала од стране родитеља

– Ове особе имају изузетно ниско самопоуздање, а исто тако се у целости идентификује са својим Егом при чему се тога чврсто придржавају, тако да споља обично могу деловати арогантно и надмено, а изнутра ће се осећати испразно, немоћно, усамљено и бедно

Сујета указује заправо на осећај ниже вредности који ми испољавамо на супротан начин у спољашњости, тј кроз ароганцију, понос, охолост и друге синониме којима покушавамо да је прикријемо. Сујета показује човеков Его који је огроман, као кућа, док је тај човек заправо слаб, несигуран и превасходно незрео у сваком смислу те речи (емоционално и за животСиноними за сујету

Надменост, славољубље, гордост, ароганција, нарцизам, понос, уображеност, охолост,све су то синоними за сујету. Сујета се сматра одликом Ега, односно представља сласт за его, а заправо се мисли да је сујетан човек заправо празан

).Шта је све сујета?

Сујета се испољава на различите начине, па се тако сујетом сматра пре свега хронично незадовољство, затим огорченост, разочараност у људе, садо мазохизам, трачарење, борба против ауторитета. Све ово су изражени јасни примери тј облици сујете.

Тежња да се покаже супериорност, да се докаже своја надмоћ, квалитети, а да се при томе тражи потврда од других људи представља сујету у форми сенке која, како се сматра, произилази заправо из људског страха. Ове особе су такође и те како искључиве, тј инсистирају на каквом свом мишљењу и нема потребе за њих да чују туђе, они су увек у праву.

Ко високо лети, ниско пада

Ово је, како се сматра, изрека која је умногоме повезана са сујетом, тј која је описује. Сујетни људи „расту“ док им се подилази, док им се говоре лепе ствари. Его је тада на седмом небу и особа постаје зависна од сујете и веома лако ће је се одрећи. А проблеми настају онда када се схвати да лет међу облацима не траје дуго.

Сујета трује душу, она је отров за оно духовно, а што се коси са Егом. Сујетан човек не може адекватно и на прави начин да развија своје циљеве, он не може да осети мир и спокој, радост и истинску искрену љубав. Ове особе се врло често „дуре“, теже ка самосажаљењу и скретању пажње на себе, оне су пре свега емоционално незреле и вероватно да је негде у периоду њиховог развоја изостао какав сегмент родитељске љубави.

Сматра се да сујетне особе имају потребу да умање све позитивне особине других људи. При том они указују само на њихове негативне стране, док позитивне изостављају или минимализују. То се може делом приписати и зависти. Ако тако посматрамо некога, наравно да је оно што следи постављање себе на виши ниво у односу на друге.

Уколико оваквој особи дате добронамеран савет, а који се коси са њиховим доживљајем себе, оне ће вас аутоматски прогласити непријатељем. Јер, уколико сте јој скренули пажњу на нешто, она ће одмах својим ниским самопоштовањем закључити да нешто не ради како треба, губи љубав према себи, а самим тим и престаје да воли себе.
Zaključuje тако да је ни ви не волите и окреће се против вас, јер ове особе поред тога што воле да лажу саме себе, очигледно очекују и да их други лажу.

Како се ослободити сујете?

Сматра се да су особе које су од детињства васпитаване тако да цене друге људе, да поштују туђе ставове и различита мишљења, мање сујетне. Међутим, ни то није гаранција да оне једнога дана то неће постати.

Такође, сматра се да уколико у породици влада идила, љубав и слога, међусобно поштовање и разумевање, њени чланови неће имати претерану жељу да се доказују пред другима и да теже да придобију туђу наклоност, те ће свакако бити мање сујетни. Оне особе које су од детињства имале љубав и пажњу, неће имати потребу да је касније траже од других.

Сујете се ослобађамо оног тренутка када престанемо слепо да следимо свој Его, тј када престанемо да живимо са мишљу да вредимо онолико колико нас важни људи сматрају вредним. Када постанемо свесни својих несавршености и прихватимо их, оне нам више неће сметати.
Када схватите колико је сујетна срамна, мизерна и колико вас заправо чини мање вредним, решићете да је искорените. Не трудите се да вас сви воле, допустите људима да имају негативно мишљење о вама. Не понашајте се инфантилно и будите зрели. Покажите захвалност. Истренирајте себе, не покушавајте да промените свет.

Распрострањеност сујете

Анкете које су вршене ради испитивања сујете међу половима и професијама, али и међу народима, показале су да су лекари најсујетније особе, а да одмах за њима каскају и професори на универзитетима широм света. Жене су, сматра се, сујетније од мускараца, док су Енглези најсујетнија нација.

21. 1. 2016.

Беседе православних свештеника - Ваша имена су записана на Небу



29. новембар 2015 – субота 28. Недеље по Духовима / 10. недеља по Луки, Свети мученик Парамон

Читање Јеванђеља по Луки 10: 19-21
Ево вам дајем власт да стајете на змије и скорпије и на сву силу вражију, и ништа вам неће наудити. Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су имена ваша написана на небесима. У тај час обрадова се духом Исус и рече: Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разборитих, а открио то безазленима. Да, Оче, јер је тако била воља твоја.

19. 1. 2016.

Беседе православних свештеника - Запослен код Господа



28. новембар 2015 – Петак 28. Недеље по Духовима / 10. Недеља по Луки, Свети преподобномученик Стефан Нови

Читање Јеванђеља по Луки 19: 12-28
Један човек од доброг рода отиде у далеку земљу да прими себи царство, и да се врати. Дозвавши пак десет својих слуга даде им десет кеса, и рече им: Тргујте док се ја вратим. И грађани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике говорећи: Нећемо да он царује над нама. И кад се он врати, пошто прими царство, рече да дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који добио. Тада дође први говорећи: Господару! Кеса твоја донесе десет кеса. И рече му: Добро, добри слуго; кад си ми у малом био веран ево ти власт над десет градова. И дође други говорећи: Господару! Кеса твоја донесе пет кеса. А он рече и ономе: и ти буди над пет градова. И трећи дође говорећи: Господару! Ево твоја кеса коју сам завезао у убрус и чувао. Јер сам се бојао тебе: јер си човек тврд: узимаш шта ниси оставио, и жњеш шта ниси сејао. А господар му рече: По твојим ћу ти речима судити, зли слуго! Знао си да сам ја тврд човек, узимам шта нисам сејао: Па зашто ниси дао моје сребро трговцима, и ја дошавши примио бих га с добитком? И рече онима што стајаху пред њим: Узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса. И рекоше му: Господару! Он има десет кеса. А он им одговори: Јер вам кажем да ће се свакоме који има дати: а од оног који нема узеће се од њега и оно што има. А оне моје непријатеље који нису хтели да ја будем цар над њима, доведите амо, и исеците преда мном. Пошто им је то испричао, Исус крене даље према Јерусалиму.

Беседе православних свештеника - Просветли очи нашег срца



27 November 2015 – Четвртак 28. недеља по Духовима / 10. недеља по Луки, Свети мученик Јаков Персијанац
Читање Јеванђеља по Луки 18: 31-34

Узе пак Дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пропоци писали за Сина Човјечијега. Јер ће бити предан незнабошцима и ругаће му се, и мучиће га и попљуваће га. И пошто га ишибају убиће га, и трећег дана васкрснуће. А они ништа од тога не схватише и оба ријеч бјеше сакривена од њих, и не разумјеше шта им говори.
Ево нечег што видимо на неколико места у Јеванђељу: најближи следбеници Господа често нису разумевали најважније ствари, централне тајне учења Јеванђеља. Тек након Исусовог Васкрснућа и Вазнесења, и након што су примили Духа Светога на дан Свете Педесетнице, њихове очи су се отвориле да би примиле светлост велике тајне Господње економије за спасење човека. Свети Теофан Затворник преноси ово искуство апостола на наш духовни живот:
Господ је ученицима говорио о своме страдању, али они нису ништа разумели: И ова реч беше сакривена од њих (Лк.18,34).

28. 5. 2015.

Искра у човеку


Пролазећи кроз овај живот некада нисмо у стању стићи сопствену мисао. Олако прихватамо грађу која се у нас слаже помислима, и без реда товаримо свуда по себи док не нађемо време да све лепо сложимо и сортирамо, шта треба избацимо. А времена нема. Као у мечу два горостаса, морамо стално држати руке бранећи своје биће и у исто време задавати ударце нашим мисленим противницима. Ако то радимо несмотрено наш противник нас коначно омамљује силином својих напада и баца на кољена.