"Жури да победиш, јер је дан изласка твога из твог света близу. Жури да победиш све струје смрти у теби и око тебе. Сазреваш као шљива. Здраву шљиву прихватиће домаћин у руку, а кварну пустиће да падне свињама. Победа значи здравље. Који побиједи, даћу му да сједи самном на пријестолу мојему, обећа Истинити, Свемогући." свети Николај српски

28. 2. 2026.

ДРУГА БЕСЕДАО ЦАРСТВУ ТАМЕ, ТЈ. ГРЕХА, И О ТОМЕ ДА ЈЕДИНО БОГ МОЖЕ ДА НАС ОТРГНЕ ОД ТАМЕ И ДА НАС ИЗБАВИ ОД РОБОВАЊА НЕЧАСТИВОМ КНЕЗУ

ДУХОВНЕ БЕСЕДЕ
 

 

 
Нечастиви кнез – царство таме, од почетка је поробио човека и тако обавио и обукао душу влашћу тамeкао што облаче човека да би га учинили царем и дају му све царске одежде, како би он од главе до ноктију носио на себи све царско. Тако је и нечастиви кнез обукао у грех душу и васцело њено биће, читаву је оскрнавио, читаву је поробио за своје царство и ниједан њен део није оставио слободним од своје власти – ни помисли, ни ум, ни тело, него ју је обукао у порфиру таме. Као што у телу не страда само један његов део, нити само један његов уд, него је оно у целини изложено страдањима, тако је и васцела душа пострадала од слабости порока и греха. Нечастиви је читаву душу, тај нужни део човека и његов неопходни уд, обукао у своју злобу, тј. у грех. На тај начин је тело постало страдално и трулежно.
Када апостол каже: свуците старога човека (Еф. 4; 22), он тада мисли на савршеног човека, код којега очима одговарају његове очи, глави – његова глава, ушима – његове уши, рукама – његове руке и ногама – његове ноге. Нечастиви је, наиме, оскрнавио и себи привукао читавог човека, и душу и тело, и обукао човека у старога човека, оскрнављеног, нечистог, богоборца и непокорног Божијем закону – обукао га је у сами грех, да више не би ни видео како је долично за човека, него да би и гледао лукаво, и слушао лукаво, да би његове ноге журиле на злодела, да би његове руке чиниле безакоње, и да би срце помишљало на зло. Зато ћемо и ми умолити Бога да са нас свуче старога човека, јер нас једино Бог може отргнути од греха. Од нас су снажнији они који су нас поробили и који нас држе у свом царству, али је Бог обећао да ће нас избавити од овог ропства. Када сија сунце и када дува неки ветар, и сунце има своје тело и своју природу, као што и ветар има своју природу и своје тело, али нико не може да одвоји ветар од сунца, уколико само Бог не прекрати ветар да више не дува. Тако се и грех помешао са душом, али и грех и душа имају своје посебне природе.
Због тога је немогуће да се душа разлучи са грехом, уколико Бог не прекрати и не заустави овај злобни ветар, који обитава и у души и у телу. Осим тога, као што неко види птицу како лети, па и сам пожели да лети, али не може то да учини јер нема крила, тако и човек пожели да буде чист, беспрекоран и неоскрнављен, да нема у себи порока и да свагда обитава са Богом, али он нема снаге за то. Он жели да узлети у божанствени ваздух, у слободу Светога Духа, али не може док не добије крила. Зато ћемо молити Бога да нам подари голубија крила Светога Духа, да узлетимо к Њему и да отпочинемо (в. Пс. 54; 7), да од наше душе и тела одвоји и да прекрати злобни ветар, тј сами грех, који живи у телесним и душевним удовима, јер једино Он може то да учини. Речено је: Гле, Јагње Божије, које узима на Се грехе света (Јн. 1; 29). Једини је Он учинио ову милост људима који верују у Њега, да би их избављао од греха. Он ово неизрециво спасење твори онима који непрестано чекају и надају се и непрестано ово траже.
Као што у мрачној, дубокој ноћи дува неки снажан ветар и покреће, доводи у пометњу и потреса све биљке и семена, тако и човек, када падне у власт мрачне ноћи, тј. ђавола, и када живи у ноћи и у тами, када га ветар греха који страшно дува води у колебање и потресе и када га покреће, васцела његова природа – његова душа, помисли и ум нађу се у пометњи, и потресају се сви његови телесни удови. Ниједан део душе и тела тада није слободан и не може а да не страда од греха који живи у нама. Слично томе, постоји и дан светлости и божански ветар Светога Духа, који дува и оживотворава оне душе које обитавају у данима божанске светлости, проничући васцело биће душе, и помисли, и сву суштину, расхлађујући све телесне удове и успокојавајући их неисказаним божанским спокојством. Ово је изразио и апостол: Ви сте сви синови светлости и синови дана, нисмо (синови) ноћи, нити таме (1. Сол. 5; 5). И као што је тамо, у обманутости, стари човек свукао са себе човека савршеног и обукао се у одећу царства таме, у одећухуле, неверја, бестрашја, славољубља, гордости, среброљубља, пожуде и, на сличан начин, и у другу одећу царства таме, у нечисте и прљаве дроњке, тако су се и овде, опет, они који су са себе свукли старог и земљаног човека, којима је Исус свукао одећу царства таме, обукли у новог и небеског човека – у Исуса Христа; исто тако, у складу са очима имају своје очи, и у складу са ушима имају своје уши, и у складу са главом – имају своју главу, да би васцели човек био чист и да би у себи носио небески лик.
Господ их је обукао у одећу царства неизрециве светлости, у одећу вере, наде, љубави, радости, мира, милосрђа, благости и, на сличан начин, и у све остале божанствене и живототворне одежде светлости, живота и неисказаног спокојства, да би, као што је Бог љубав, радост, мир, доброта и милосрђе, тако и нови човек, по благодати, постао све то. И као што су царство таме и грех скривени у души до дана васкрсења, када се тамом, сада скривеној у души, покрива и само тело грешника, тако и царство светлости и небески лик – Исус Христос, сада тајанствено озарују душу и царују у душама светих. Они, међутим, остају скривени од људских очију и једино се душевним очима уистину може видети Христос до дана васкрсења, када ће се и само тело покрити и бити прослављено овом светлошћу Господњом, каква већ сада постоји у човечијој души, да би тада и само тело царевало заједно са душом, која већ сада у себе прима Царство Христово, будући успокојена и озарена вечном светлошћу. Слава Његовој дарежљивости и милосрђу. Он милује Своје слуге, просветљује их и избавља од царства таме, дарујући им Своју светлост и Своје Царство, Њему нека је слава и сила у векове! Амин.

27. 1. 2026.

Светосавска поука о чувању слоге и одбијању раздора




Браћо и сестре, пут Светога Саве је пут мира, слоге и братске љубави.
 Све што човека удаљава од тог пута није од Бога, ма како се прикривало лепим речима и наводном бригом за истину. Зато се, по светосавском завету, морамо чувати оних који нас хушкају једне против других, који уносе немир, сумњу и подозрење међу браћу. 
Зло не почиње виком и отвореним сукобом, већ шапатом и полуистином, кроз наводна упозорења и „добронамерне“ речи!
 Тако се у срце убацује клица раздора и човек почиње да гледа брата не очима љубави, него очима сумње, а где се брат види као непријатељ, ту се губи светосавски дух.
Свети Сава нас је учио да се Црква и народ граде смирењем, трпљењем и расуђивањем, а не осудом и преношењем туђих речи.

 Ко брзо поверује клевети и још брже је пренесе, тај не служи истини, него постаје оруђе раздора.
 Такви, свесно или несвесно, разбијају јединство и хране страсти које човека удаљавају од Бога. Чувајмо се оних који траже да одмах станемо на страну, који распирују гнев и страх, јер где нема смирења и молитве, тамо нема ни истине!
Светосавље нас не учи да будемо тужиоци и судије једни другима, већ чувари мира
Боље је и неправду претрпети него неправдом узвратити, јер клевета не понижава онога против кога је изговорена, већ онога ко је носи у срцу. 
Она помрачује разум, гаси љубав и суши молитву, а човек без молитве лако постаје оруђе туђих страсти и намера. Зато пазимо на своје мисли, речи и срце, не прихватајмо сваку причу и не осуђујмо без сигурног знања, да нас нико не би завадио са братом. Јер где је слога, ту је благослов Божији, а где је раздор, ту се губи мир и удаљавамо се од пута који нам је Свети Сава оставио.
Свети оче Саво, моли Бога за нас ☦️.
Протојереј Милорад Стефан Николић 

6. 1. 2026.

Божићна посланица архиепископа Софронија 2025/26


Хтео си, ради нас, да се оваплотиш, Многомилостиви,
и да будеш заклан као јагње, због грехова људских;
зато Те молим: очисти и моје сагрешења.


---

Циљ вочовечења Господњег јесте да претрпи страдања и смрт, како би ђавола учинио немоћним над смрћу, а људе ослободио страха од смрти. Исус Христос је Својим доласком устројио наше спасење, наше преображење на боље и наш улазак у Царство Небеско као његових наследника. „У Њему и постасмо наследници, унапред одређени по одлуци Онога који све чини по нахођењу воље Своје“ (Еф. 1,11). „Јер Му је приличило, ради кога је све и кроз кога је све, да Онога који многе синове приводи у славу, Начелника спасења њиховог, страдањима усаврши“ (Јевр. 2,10).

Бог се оваплотио ради нас не зато да бисмо наследили геену и вечне муке; није Он пострадао на Крсту да би нам сада слао страдања. Бог је створио човека не за мучење, него за царовање с Њим у Рају. У својим невољама и животним жалостима ми често оптужујемо Онога који је све учинио ради вечне радости, све ради нашег спасења. Али у свом паду човек је успео да окриви Господа, и то окривљавање ми до данас несвесно подржавамо. Ми сами, својим безаконим делима, одлазимо у таму; Бог нас тамо не шаље, него, нажалост, ми сами тамо идемо. Али живом, срдачном вером и спасоносним Тајнама можемо изаћи на прави пут који води ка Богу.

Јеванђеље нас учи како ми треба да се односимо према ближњем и како да га видимо, а не обратно — како ближњи треба да се односи према нама. Често и јеванђелске приче не примењујемо на себе, него их меримо по ближњем; понекад чак и своје спасење одмеравамо падом ближњега. Од ближњег очекујемо добар пример и исправљање, иако би, напротив, ми сами требало да будемо пример и тиме проповедамо Христа. „Живите честито међу незнабошцима, да они који вас клевећу као злочинце, видећи ваша добра дела, прославе Бога у Дан похода“ (1Петр. 2,12).

И на истом месту апостол Петар нас учи: „Приступајући Њему, Камену живоме, од људи одбаченом, а од Бога изабраном и драгоценом, и сами се, као живо камење, зидајте у дом духовни, у свештенство свето, да приносите духовне жртве, Богу угодне, кроз Исуса Христа“ (1Петр. 2,4–5).

Не само у овај светли и радосни празник, драга у Господу чеда наше епархије, него се потрудимо да свакодневно приносимо Господу своја срца, испуњена љубављу према Њему и ближњима.

Све часне пастире, монаштво и верни народ наше епархије поздрављам:

Христос се роди!

† Софроније,
архиепископ санктпетербуршки и северноруски

Рождество Христово 2025/2026


РОЖДЕСТВЕНСКОЕ ПОСЛАНИЕ АРХИЕПИСКОПА СОФРОНИЯ 2025/2026



Восхоте́л еси́, нас ра́ди вопло́щся, Многоми́лостиве,
закла́н бы́ти я́ко овча́, грех ра́ди челове́ческих:
те́мже молю́ Тя, и моя́ очи́сти согреше́ния.

Цель вочеловечения Господня — претерпеть страдания и смерть, чтобы сделать диавола бессильным над смертью, а людей освободить от страха смерти. Иисус Христос своим пришествием устроил наше спасение, наше изменение к лучшему, наше вхождение в Царствие Небесное как наследников онного. «В Нем мы и сделались наследниками, быв предназначены к тому по определению Совершающего все по изволению воли Своей». (Еф. 1:11). «Подобаше бо Ему, Егоже ради всяческая и Имже всяческая, приведшу многи сыны в славу, начальника спасения их страданьми совершити» (Евр. 2:10).

Бог воплотился нас ради не для того, чтобы мы унаследовали геенну и вечные мучения, не для того Он пострадал на Кресте, чтобы сейчас нам посылать страдания, Бог создал человека не для мучения, а для царствования с Ним в Раю. В своих невзгодах и скорбях житейских мы зачастую обвиняем Того, Который сделал все для вечной радости, все для нашего спасения. Но в своем падении человек умудрился обвинить Господа, и это обвинение мы до сих пор невольно поддерживаем. Мы сами своими беззаконными поступками уходим в темноту, не Бог нас туда посылает, а, к сожалению, сами туда идем. Но мы можем посредством живой, сердечной веры, посредством спасительных Таинств выйти на правильную дорогу, ведущую к Богу. Евангелие нас учит, как мы должны относится к ближнему и видеть его, но не наоборот: как ближний должен относиться к нам. Нередко и Евангельские причты мы относим не к себе, а примеряем на ближнего, порой и свое спасение мы отмеряем падением ближнего. От ближнего ждем хорошего примера, исправления, хотя, наоборот, мы сами должны показывать пример и этим проповедовать Христа. «Живите достойно среди язычников, чтобы те, кто клевещет на вас, называя вас злодеями, увидели бы ваши добрые дела и прославили Бога в День посещения» (1Пет 2:12).

И там же Апостол Петр учит нас: «Приступая к Нему, камню живому, человеками отверженному, но Богом избранному, драгоценному, и сами, как живые камни, устрояйте из себя дом духовный, священство святое, чтобы приносить духовные жертвы, благоприятные Богу Иисусом Христом» (1Пет 2: 4-5).

Не только в этот светлый и радостный праздник, дорогие о Господе чада нашей епархии, но давайте постараемся ежедневно приносить Господу наши сердца, переполненные любовью к Нему и ближним.

Всех досточтимых пастырей, монашествующих и прихожан нашей епархии приветствую: — Христос Родился!

+ Софроний, архиепископ Санкт-Петербургский и Северо-Русский

Рождество Христово 2025/2026