"Жури да победиш, јер је дан изласка твога из твог света близу. Жури да победиш све струје смрти у теби и око тебе. Сазреваш као шљива. Здраву шљиву прихватиће домаћин у руку, а кварну пустиће да падне свињама. Победа значи здравље. Који побиједи, даћу му да сједи самном на пријестолу мојему, обећа Истинити, Свемогући." свети Николај српски

27. 1. 2026.

Светосавска поука о чувању слоге и одбијању раздора




Браћо и сестре, пут Светога Саве је пут мира, слоге и братске љубави.
 Све што човека удаљава од тог пута није од Бога, ма како се прикривало лепим речима и наводном бригом за истину. Зато се, по светосавском завету, морамо чувати оних који нас хушкају једне против других, који уносе немир, сумњу и подозрење међу браћу. 
Зло не почиње виком и отвореним сукобом, већ шапатом и полуистином, кроз наводна упозорења и „добронамерне“ речи!
 Тако се у срце убацује клица раздора и човек почиње да гледа брата не очима љубави, него очима сумње, а где се брат види као непријатељ, ту се губи светосавски дух.
Свети Сава нас је учио да се Црква и народ граде смирењем, трпљењем и расуђивањем, а не осудом и преношењем туђих речи.

 Ко брзо поверује клевети и још брже је пренесе, тај не служи истини, него постаје оруђе раздора.
 Такви, свесно или несвесно, разбијају јединство и хране страсти које човека удаљавају од Бога. Чувајмо се оних који траже да одмах станемо на страну, који распирују гнев и страх, јер где нема смирења и молитве, тамо нема ни истине!
Светосавље нас не учи да будемо тужиоци и судије једни другима, већ чувари мира
Боље је и неправду претрпети него неправдом узвратити, јер клевета не понижава онога против кога је изговорена, већ онога ко је носи у срцу. 
Она помрачује разум, гаси љубав и суши молитву, а човек без молитве лако постаје оруђе туђих страсти и намера. Зато пазимо на своје мисли, речи и срце, не прихватајмо сваку причу и не осуђујмо без сигурног знања, да нас нико не би завадио са братом. Јер где је слога, ту је благослов Божији, а где је раздор, ту се губи мир и удаљавамо се од пута који нам је Свети Сава оставио.
Свети оче Саво, моли Бога за нас ☦️.
Протојереј Милорад Стефан Николић 

6. 1. 2026.

Божићна посланица архиепископа Софронија 2025/26


Хтео си, ради нас, да се оваплотиш, Многомилостиви,
и да будеш заклан као јагње, због грехова људских;
зато Те молим: очисти и моје сагрешења.


---

Циљ вочовечења Господњег јесте да претрпи страдања и смрт, како би ђавола учинио немоћним над смрћу, а људе ослободио страха од смрти. Исус Христос је Својим доласком устројио наше спасење, наше преображење на боље и наш улазак у Царство Небеско као његових наследника. „У Њему и постасмо наследници, унапред одређени по одлуци Онога који све чини по нахођењу воље Своје“ (Еф. 1,11). „Јер Му је приличило, ради кога је све и кроз кога је све, да Онога који многе синове приводи у славу, Начелника спасења њиховог, страдањима усаврши“ (Јевр. 2,10).

Бог се оваплотио ради нас не зато да бисмо наследили геену и вечне муке; није Он пострадао на Крсту да би нам сада слао страдања. Бог је створио човека не за мучење, него за царовање с Њим у Рају. У својим невољама и животним жалостима ми често оптужујемо Онога који је све учинио ради вечне радости, све ради нашег спасења. Али у свом паду човек је успео да окриви Господа, и то окривљавање ми до данас несвесно подржавамо. Ми сами, својим безаконим делима, одлазимо у таму; Бог нас тамо не шаље, него, нажалост, ми сами тамо идемо. Али живом, срдачном вером и спасоносним Тајнама можемо изаћи на прави пут који води ка Богу.

Јеванђеље нас учи како ми треба да се односимо према ближњем и како да га видимо, а не обратно — како ближњи треба да се односи према нама. Често и јеванђелске приче не примењујемо на себе, него их меримо по ближњем; понекад чак и своје спасење одмеравамо падом ближњега. Од ближњег очекујемо добар пример и исправљање, иако би, напротив, ми сами требало да будемо пример и тиме проповедамо Христа. „Живите честито међу незнабошцима, да они који вас клевећу као злочинце, видећи ваша добра дела, прославе Бога у Дан похода“ (1Петр. 2,12).

И на истом месту апостол Петар нас учи: „Приступајући Њему, Камену живоме, од људи одбаченом, а од Бога изабраном и драгоценом, и сами се, као живо камење, зидајте у дом духовни, у свештенство свето, да приносите духовне жртве, Богу угодне, кроз Исуса Христа“ (1Петр. 2,4–5).

Не само у овај светли и радосни празник, драга у Господу чеда наше епархије, него се потрудимо да свакодневно приносимо Господу своја срца, испуњена љубављу према Њему и ближњима.

Све часне пастире, монаштво и верни народ наше епархије поздрављам:

Христос се роди!

† Софроније,
архиепископ санктпетербуршки и северноруски

Рождество Христово 2025/2026


РОЖДЕСТВЕНСКОЕ ПОСЛАНИЕ АРХИЕПИСКОПА СОФРОНИЯ 2025/2026



Восхоте́л еси́, нас ра́ди вопло́щся, Многоми́лостиве,
закла́н бы́ти я́ко овча́, грех ра́ди челове́ческих:
те́мже молю́ Тя, и моя́ очи́сти согреше́ния.

Цель вочеловечения Господня — претерпеть страдания и смерть, чтобы сделать диавола бессильным над смертью, а людей освободить от страха смерти. Иисус Христос своим пришествием устроил наше спасение, наше изменение к лучшему, наше вхождение в Царствие Небесное как наследников онного. «В Нем мы и сделались наследниками, быв предназначены к тому по определению Совершающего все по изволению воли Своей». (Еф. 1:11). «Подобаше бо Ему, Егоже ради всяческая и Имже всяческая, приведшу многи сыны в славу, начальника спасения их страданьми совершити» (Евр. 2:10).

Бог воплотился нас ради не для того, чтобы мы унаследовали геенну и вечные мучения, не для того Он пострадал на Кресте, чтобы сейчас нам посылать страдания, Бог создал человека не для мучения, а для царствования с Ним в Раю. В своих невзгодах и скорбях житейских мы зачастую обвиняем Того, Который сделал все для вечной радости, все для нашего спасения. Но в своем падении человек умудрился обвинить Господа, и это обвинение мы до сих пор невольно поддерживаем. Мы сами своими беззаконными поступками уходим в темноту, не Бог нас туда посылает, а, к сожалению, сами туда идем. Но мы можем посредством живой, сердечной веры, посредством спасительных Таинств выйти на правильную дорогу, ведущую к Богу. Евангелие нас учит, как мы должны относится к ближнему и видеть его, но не наоборот: как ближний должен относиться к нам. Нередко и Евангельские причты мы относим не к себе, а примеряем на ближнего, порой и свое спасение мы отмеряем падением ближнего. От ближнего ждем хорошего примера, исправления, хотя, наоборот, мы сами должны показывать пример и этим проповедовать Христа. «Живите достойно среди язычников, чтобы те, кто клевещет на вас, называя вас злодеями, увидели бы ваши добрые дела и прославили Бога в День посещения» (1Пет 2:12).

И там же Апостол Петр учит нас: «Приступая к Нему, камню живому, человеками отверженному, но Богом избранному, драгоценному, и сами, как живые камни, устрояйте из себя дом духовный, священство святое, чтобы приносить духовные жертвы, благоприятные Богу Иисусом Христом» (1Пет 2: 4-5).

Не только в этот светлый и радостный праздник, дорогие о Господе чада нашей епархии, но давайте постараемся ежедневно приносить Господу наши сердца, переполненные любовью к Нему и ближним.

Всех досточтимых пастырей, монашествующих и прихожан нашей епархии приветствую: — Христос Родился!

+ Софроний, архиепископ Санкт-Петербургский и Северо-Русский

Рождество Христово 2025/2026