Од несебичности стигли смо до себичности. Чак и велики добротвори дају материјалну помоћ, али мало њих љубав и срце, жељни заједнице. Размислимо мало где смо ми, између несебичних и себичних. Коме чинимо милости, зашто их чинимо или не чинимо. Ко смо ми, и да ли познајемо сами себе.
Зашто смо тврђава која држи уперено оружије у заједницу чувајући своју чамотињу?
Зашто не ширимо руке и зашто нисмо љубав која дели са другима. Јер смо Христови зар не? Треба и да личимо на оне који воле Христове речи и заповести.
Нема коментара:
Постави коментар