"Жури да победиш, јер је дан изласка твога из твог света близу. Жури да победиш све струје смрти у теби и око тебе. Сазреваш као шљива. Здраву шљиву прихватиће домаћин у руку, а кварну пустиће да падне свињама. Победа значи здравље. Који побиједи, даћу му да сједи самном на пријестолу мојему, обећа Истинити, Свемогући." свети Николај српски
24. 1. 2013.
5. 6. 2012.
Лични став о е. Артемију
На дан силаска Светога Духа на апостоле СИПЦ је прославила празник у новоподигнутом храму који је баш том празнику у част подигнут. Храм је 50% завршен, сада иде друга фаза изолација итд...И док смо се радовали напретку наше Цркве, и утехама новога храма до нас је дошла информација да је е. Артемије исповедио (коначно) своју веру.
Сада ми на памет дође овај текст :

Текст написан 2014
Сада ми на памет дође овај текст :
уторак, 23. новембар 2010.
Коментар Истински Православног свештеника о „афери Артемије“ (English version available)
![]() |
| Отац Стивен Ален |
(English version)
Добро
се сећам када је 1990. епископ Артемије заједно са оцем Савом Дечанским
и многим следбеницима саставио јавно саопштење против свејереси
екуменизма. То је било „повлачење линије по песку“. Tада
је свима са здравом савешћу било очигледно да ће ако одустане погазити
своју савест и да ће свесно и јавно пасти у јаму општења са јереси коју
је сам изабрао. Управо се то и десило. На овај начин он се сурвао са
моралног врха – смело је исповедио веру и био на рубу прекида општења са
јеретицима – на оно што је данас: жалосна фигура без идентитета, ни
врућ (тј. исповедник Вере), ни хладан (тј. размажени, еврократски,
псеудо-епископ, као остали из Српске патријаршије), него млак, са
нејасном и конфузном еклисиологијом, узалуд се трудећи да остане на
неком црквеном положају.
Владика
Артемије је урадио оно што један антиекумениста НЕ СМЕ да уради: Он је
препознао екуменисте… и онда је остао са њима у општењу! То је крајњи
екуменизам: да антиекумениста саслужује са екуменистима! То је
најпотпунији тријумф екуменизма који се могао замислити – он тако
тријумфује као универзални, разарајући, ментални и духовни отров, који
неком демонском, фаталном привлачношћу присиљава чак и антиекуменисте да
се моле са екуменистима, на тај начин јасно и прецизно исповедајући оно
што екуменисти уче: није важно у шта верујеш докле год се молимо
заједно.
Пошто
је урадио оно што један исповедник Вере НЕ СМЕ да уради – препознао
јеретике и онда остао у општењу с њима – епископ Артемије је погазио
своју савест, онеспособио се за доношење добрих одлука, завео верне и
оштетио темељ истинске Вере.
Да
ли ће он сада, годинама касније, имати моралне бистрине да увиди своје
грешке и поништи их? Данас, овде и сада, хоће ли ће имати храбрости и
чистоте ума и душе да каже: „Јавно исповедам да је требало ДАВНО да
прекинем општење са патријаршијом, зато што је ЈЕРЕТИЧКА! Јавно
исповедам да је требало да ступим у Истинско Православље пре много
година, и сада намеравам да урадим тако“? Помолимо се да тако буде, због
његовог спасења, и душа многих!
Priest Steven Allen
Church of St Spyridon (GOC)
Detroit, Michigan
Добри о. Стивен био је запрепаштен начином расуђивања е. Артемија. Али ми у Србији мада знајући да је е. Артемије поникао у СПц(СЕц) и да је хиротонисан од стране и тадашњих и садашњих екумениста ипак смо желели веровати, мимо свих рационалних негација да је могуће, у промену курса е. Артемија. Од екуменисте у Истински православнога.
Многи ће рећи да немам право да кажем да је епископ Артемије екумениста, јер је он објавио прве анти екуменске текстове у Србији и да се први огласио као противник свим новотаријама итд...Наравно да није тачно да је е. Артемије био први, јер ко је читао "Љубостински стослов" светога владике Николаја свештеномученика, или дело о. Јустина Поповића о свејереси екуменизма, ко је знао монахе србе који су живели у Истинском православљу давно пре књиге Саве Јањић, тај неће Артемија величати као неког зачетника у Србији антиекуменизма. Али свакако да је и е. Артемије дао велики допринос да се расветли јерес екуменизма када говоримо о србском говорном подручију. Али једно је писати а друго делати.
И зато смо и градили наду да можда нешто буде од е. Артемија. Заборавили смо сва његова саслуживања са екуменисима ( мислим спц екуменисте као и друге из светског "православља" екуменисте и новокалендарце), заједничка "причешћивања" са Вартоломејим фанарским, и због доброг народа који је стао уз њиховог Владику и духовника и ми смо стали да шаљемо добре поруке наде да можемо бити једно( заједно) са мало добре воље, а то је да се одбаци потпуно јерес екуменизма. Одговора на "сигнале" није било. Напротив, гордо игнорисање СИПЦ показало је на делу да је епископ (да ли је сада уопште епископ када је признао спц) Артемије истога духа као и његова браћа која су га отерала са катедре епископа Рашко Призренског.
Подсећам како је наш блог сајт пропратио тај дан линк.
И шта сада осећам. Наравно тугу. Не за е. Артемијем. Он је оно што је увек и био. Тугу за обманутим народом који га и сада слави као неког победника који је исповедио нешто што они препознају као исповедништво. Да је јеретик благодатан до осуде сабора. А сабор организују јеретици. И патријарх је благодатан јер је паљење менора на ханука јеврејски празник у Београдској синагоги ЛИЧНИ!!! грех тог патријарха. А што канон каже и забрањује да се уђе у синагогу а камоли учествује у јеврејском обреду, а свети Сава забрањује да се православни чак лече код јеврејскога лекара, до је сада већ оштра зилотска терминологија и није по е. Артемију "царски пут"...И имало би још много тога да се каже за ово кристално јеретичко исповедање е. Артемија.Али да неби звучао супротно од онога што осећам стајем. И плачем. Уздајући се у Господа да је то још једно сито кроз које ће се јерес одвојити, а православни препознати...
О.Стефан
О.Стефан
Текст написан 2014
9. 3. 2012.
Друга недеља поста Св.Григорије Палама
Св. Григорије Палама архиепископ Солунски. Отац Григоријев био знатан чиновник на двору цара Андроника II Палеолога. Даровити Григорије свршивши светске науке не хте поћи на дворску службу него се удаљи у Свету Гору и замонаши. Подвизавао се у Ватопеду и Лаври. Водио борбу са јеретиком Варламом и најзад га победио. Посвећен за митрополита Солунског 1347. год. Прослављен и као подвижник, и као богослов, и као јерарх, и као чудотворац. Јављали му се наизменично: Пресвета Богородица, св. Јован Богослов, св. Димитрије, св. Антоније Велики, св. Златоуст, ангели Божји. Управљао црквом Солунском 13 година, од којих једну годину провео у ропству код Сарацена у Азији. Упокојио се мирно 1360. год. и преселио у царство Христово. Мошти му почивају у Солуну, где се налази и красна црква његовог имена.
Божанствена литургија св. Василија Великога у редовном термину у манастиру Врдник. Служи јереј Стефан
8. 3. 2012.
СВЕТИ ИГЊАТИЈЕ БРЈАНЧАНИНОВ:231. Чувајте се пристрашћености према наставнику. О правилном духовном руковођењу и о животу у Богу
Срце Ваше нека припада само Господу, a у Господу и ближњем. Без овог услова припадати човеку је страшно. Не будите робови људима, рекао је апостол.
Свагда су ме дирале до дубине душе речи св. Јована Претече, које је изговорио у вези са Господом и собом, нама сачуване у Јеванђељу од Јована: "Ко има невесту женик је", говори свети Претеча, "а пријатељ жеников стоји и слуша гa, и радошћу се радује Гласу женикову. Ова, дакле, радост моја испуњена је. Он треба да расте a ја да се умањујем" (Јн. 3,29 -30).
Сваки духовни наставник дужан је да буде само слуга Женика небеског, треба да приводи душе Њему, а не себи, треба да им објављује бескрајну, неизрециву красоту Христову, неизмерну благост Његову и силу: нека оне љубе Христа, заиста достојног љубави. А наставник нека, слично великом и смиреном Крститељу, стоји по страни, сматра себе за ништа, нека се радује свом умањењу пред ученицима, умањењу које служи као знак њиховог духовног напредовања. Све док телесно чувство преовлађује код ученика, велик је пред њима наставник њихов. Али када се јави у њима духовно осећање и порасте у њима Христос, они увиђају у наставнику свом само благотворно оружје Божје.
Чувајте се пристрашћености према наставнику. Многи нису пазили и упали су заједно са наставницима својим у мрежу ђавола. Савет и послушање чисти су и угодни Богу само дотле док нису оскрнављени пристрашћем. Пристрашћеност чини сваког човека кумиром (идолом): од жртава принетих том кумиру са гневом се одвраћа Бог. И губи се узалуд живот, потиру се добра дела, као миомирисно кађење, разношено јаким вихором или пригушено смрадом. Не дајте у срцу Вашем места никаквом кумиру.
А ти, наставниче, чувај се предузимања ичег греховног, души која је к теби прибегла немој самим собом да замењујеш Богa. Следи примеру светог Претече: ишти само оно што чини да Христос расте у ученицима твојим. Када он расте, ти се умањујеш и, гледајући како се умањујеш због Христа који расте, испуњавај се радошћу. Од таквог понашања чудесни мир уливаће се у срце твоје; у себи ћеш видети испуњење речи Христових: који себе понизује узвисиће се.
Блажени они који са самопожртвовањем следе истинитом Јеванђељском учењу, који су се одрекли задовољавања похота тела и похота душе. Похоте палог тела су греховне, греховне су и похоте пале душе. Она свуда иште да оствари своје ја, постаје некакво одвојено, самостално, првенствујуће биће, ради кога треба да постоји све остало. Јеванђеље тражи да такав живот буде умртвљен, да човек призна Бога Богом, а сам да остане на свом месту: у реду створења. По умртвљењу неразумног, занесењачког, заправо непостојећег живота, може да се појави истински живот са преобилним осећањем постојања, живот у Богу.
24. 2. 2012.
ПОДСЕЋАЊЕ
Кратко подсећање да би било добро да већ сада припремите ваше исповести и испланирате начин да се видимо. Такође Вас подсећам да већ сада испланирате минимум одлазака на Богослужења. Обавеза и насушна духовна потреба нека Вам буде на првом месту у распоређивању Ваших материјалних издатака. Овај пост има предивне молитве, велике поклоне и мале поклоне. Немојте себе ускраћивати молитвеног труда и смиреног поста.Ваша деца и Ваши ближњи гледају на Вас. Надам се д и та одговорност према њима додатни је мотив да се осети промена и да молитва буде честа.Чините милостињу. То је пречица до душе скрушене. не оглушујте се од тај позив изговарајући се да немате. Увек се нешто има дати и поделити.
Помените ме у Вашим светим молитвама.. Недеља праштања позива нас да наше срце очистимо од сваке злобе, да искрено опростимо и да се са ближњима измиримо.
Ваш у Христу о. Стефан
Помените ме у Вашим светим молитвама.. Недеља праштања позива нас да наше срце очистимо од сваке злобе, да искрено опростимо и да се са ближњима измиримо.
Ваш у Христу о. Стефан
20. 2. 2012.
Сиропусна недеља-НЕДЕЉА ПРАШТАЊА
Сиропусна недеља
У народу позната и као Сирна недеља, Бела недеља, последња припремна седмица пре почетка Васкршњег поста, у току које се не једе месо, али је дозвољена употреба јаја, млека и млечних производа, тј. "белине", по чему је и добила назив. Дакле у току ове седмице, разрешен је бели мрс. У среду и петак Сирне недеље почињу Велике метаније, а у древној Црквеној пракси у те дане, служена је и Пређеосвећена Литургија.Сиропусна недеља почиње по Месним покладама и траје до Белих поклада. Те седмице се не пости у среду и петак, него се сво време мрси на белом мрсу.
ЛИТУРГИЈА У ВРДНИКУ. ПО ДОГОВОРУ СА ВЕРНИЦИМА ПРВЕ НЕДЕЉЕ ПОСТОЈИ МОГУЋНОСТ И СЛУЖЕЊА ПРЕЂЕОСВЕЋЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ.
17. 2. 2012.
Задушнице ако нема Свештеника (катакомбни услови)
Мало упуство за ИПХ ако у близини нема ИП свештеника:
Молитвама светих отаца наших Господе Исусе Христе сине Божији помилуј нас!Царе небесни,Утешитељу, Душе истине који си свуда и све испуњаваш, ризнице добара и Животодавче приђи и усели се у нас и ослободи нас од сваке нечистоће и спаси Благи душе наше.
Свети Боже, свети Крепки,свети Бесмртни помилуј нас (понови 3х)
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.
Пресвета Тројице.
помилуј нас; Господе, очисти грехе наше; Владико, опрости безакоња наша;
Свети, посети и исцели немоћи наше, имена Твога ради.
Господе, помилуј. (трипут)
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.
Оче наш који си на
небесима, да се свети име Твоје, да дође царство Твоје, да буде воља
Твоја и на земљи као што је на небу; хлеб наш насушни дај нам данас; и
опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим; и не
уведи нас у искушење, но избави нас од нечастивога.
Тропар глас 4.кади се жито унакрст !
Со дусима преминулих праведника упокој,Спасе, душе слуге твога (или слушкиње твоје) , чувајући је у блаженом животу који је у Тебе,Човекољубче!
У почивалишту твоме, Господе, где почивају сви твоји Светитељи,упокој и душу слуге твога, јер си Ти једини човекољубац.Слава Оцу и Сину и Светоме Духу:
Ти си Бог који је сишао у ад, и ослободио окова сужње; сам и душу слуге твог упокој, Спаситељу.
И сада и увек и у векове векова Амин.
Једина чиста и непорочна Дјево, која си Бога безсемено родила, моли да се спасе душа слуге твога.
Господе помилуј 3х
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу и сада и увек и у векове векова Амин.(Прелиј жито вином унакрст.)
Молитвама Светих оттаца наших Господе Исусе Христе сине Божији помилуј нас!
Вечнаја памјат уснулом слузи (име)подај Господе
И кадиш док певаш 3х3 Вечнаја памјат, Вјечнаја памјат, Вјечнаја памјат.
Бог да им душу прости! И послужите се житом.
ПАЗИ!
На ове молитве могу да се наставе ове:
Молитва прва
Господе, Боже наш, сети
се слугу Твојих који су преминули у вери и нади у Вечни Живот. Као
Добар и Човекољубив, опрости им грехе и обриши неправде, ублажи, отпусти
и опрости им сагрешења вољна и невољна. Избави их вечних мука и огња
пакленог, и даруј им да се наслађују Твојим вечним добрима, припремљеним
за оне који Тебе љубе. Иако сагрешише они од Тебе не одступише, него
чврсто вероваше у Тебе, Бога у Тројици слављенога: Оца и Сина и Светога
Духа, и све до последњег даха исповедаху, Јединицу у Тројици и Тројицу у
Јединству. Стога буди милостив и њихову веру у Тебе урачунај им уместо
дела, и као Милосрдан упокој их са Светима Твојима. Јер нема човека који
би живео и не би сагрешио, Једини Ти си без греха, а правда Твоја је
правда вечна. Ти си Једини Бог доброте, сажаљења и човекољубља; и славу
узносимо Теби, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и кроза све
векове. Амин.
Читање из Књиге пророка Данила (12.2-3)
И многи који спавају у
праху земаљском пробудиће се, једни на Живот Вечни, а други на срамоту и
прекор вечни. А разумни ће сјати као светлост небесна, који многе
приведоше праведности, сјаће као звезде, вазда и довека.
Читање из прве Посланице светог апостола Павла Солуњанима (4.13-17)
Браћо, не желим да вам
остане непознато шта је са онима што су уснули, да не би сте туговали
као они који немају наде. Јер, ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако
ће и Бог оне који су уснули у Исусу, довести с Њим. Јер вам ово
казујемо речју Господњом, да ми, који будемо живи о доласку Господњем,
нећемо претећи оне који су уснули, јер ће Сам Господ са заповешћу,
гласом Архангела и са трубом Божијом сићи са Неба. И прво ће васкрснути
умрли у Христу. А потом ми живи, који останемо, бићемо заједно с њима
вазнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда са
Господом бити. Тако тешите један другога овим речима!
Читање из Светог Еванђеља по Јовану (5.24-30)
Рече Господ Јудејцима
који му дођоше: Заиста, заиста вам кажем: Ко Моју реч слуша и верује
Ономе који ме је послао, има Живот Вечни, и не долази на суд, него је
прешао из смрти у живот. Заиста, заиста вам кажем, да долази час, и већ
је настао, када ће мртви чути глас Сина Божијега, и чувши га, оживеће.
Јер као што Отац има живот у Себи, тако даде и Сину да има живот у Себи;
и даде му власт и да суди, јер је Син Човечији. Не чудите се томе, јер
долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијега. И
изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су
чинили зло у васкрсење суда. Ја не Могу ништа чинити Сам од Себе; Како
чујем онако судим, и суд је Мој праведан; јер не тражим вољу своју, него
вољу Оца који Ме је послао.
Молитва друга
Боже духова и свакога
тела, Ти си сатро смрт и уништио ђавола и свету Твоме даровао живот. Ти
Сам, Господе, упокој душе умрлих чеда Твојих: Насветлијих патријарха,
преосвећених митрополита, архиепископа и епископа, који су у
свештеничком, црквеном и монашком чину Теби служили; градитеље светих
храмова, православне праоце, очеве, браћу и сестре, који овде и било где
почивају; војсковође и војнике који су за веру и отаyбину живот свој
положили, вернике убијене у међусобној борби, утопљене изгореле,
смрзнуте на мразу, растргнуте од звери, оне који су изненада умрли без
покајања и помирења са Црквом и својим непријатељима, самоубице у
растројењу ума, оне који су нам заповедили у молили да се за њих молимо и
оне који су били лишени хришћанског погреба, а за њих се неко од
верујућих молио (овде споменути имена свих ваших блиских умрлих) у месту
светлом, месту зеленила, месту мира, одакле побеже болест, туга и
уздах. Свако сагрешење које су учинили речју или делом или помишљу, као
Добар и Човекољубац опрости, јер нема живог човека који не сагреши. Само
си Ти Једини без греха и правда је Твоја вечна правда и истинита је
Твоја реч. Јер си Ти Васкрсење и Живот и Покој умрлих чеда Твојих
(имена), Христе Боже наш и Теби славу узносимо са Беспочетним Твојим
Оцем и Пресветим и Благим и Животворним Твојим Духом, сада и свагда и у
све векове. Амин.
И молитва с ветог апостола Јакова
Господе, Боже духова и
свакога тела, сети се православних, које смо поменули и које нисмо, од
правдног Авеља до данас. Упокој их у насељу живих у Царству Твоме, у
красотама Раја; у окриљу светих отаца наших Аврама, Исака И Јакоа,
одакле су ишчезли и болест и туга и уздаси; где светлост Твога лица
непрестано светли и све осветљава.
(Када би се пред
нама отворио бескрај вечности и када би смо могли да сусретнемо наше
умрле, прва њихова реч упућена нама била би молба да се за њих молимо
Богу: О, колико су нам потребне ваше молитве; о колико нам добра оне
доносе! Спомињући нас у својим молитвама, ви нам отварате тајанствена
врата, кроз која нам улази светлост, живот, спокојство и радост!
Према учењу Светих
Отаца, велика је духовна корист за упокојене да се чита Псалтир,
нарочито одмах након исхода душе из тела, по могућству непрестано, све
до опела, а и после.)
Молитва за упокојене
Помени, Господе, оце и
браћу нашу уснуле у нади на васкрсење у живот вечни, и све упокојене у
побожности и вери, и опрости им свако сагрешење, хотимично и
нехотимично, што сагрешише речју, или делом, или мишљу. Усели их у места
светла, у места свежине, у места одмора, одакле одбеже свака мука,
жалост и уздисање, где гледање Лица Твога весели све од века свете
Твоје. Даруј им Царство Твоје и учешће у неисказаним и вечним Твојим
добрима, и наслађивање у Твом бесконачном и блаженом животу. Јер си Ти
живот, и васкрсење и покој уснулих слугу Твојих, Христе, Боже наш, и
Теби славу узносимо са беспочетним Твојим Оцем и Пресветим, и Благим, и
животборним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.
Такође је душекорисно, али у Парастосу и обавезно прочитати
КАНОН ЗА УПОКОЈЕНЕ (КЛИКНИ НА НАЗИВ)
Пријавите се на:
Коментари (Atom)




