Божићна посланица архиепископа Софронија 2025/26

Хтео си, ради нас, да се оваплотиш, Многомилостиви,

и да будеш заклан као јагње, због грехова људских;

зато Те молим: очисти и моје сагрешења.

---

Циљ вочовечења Господњег јесте да претрпи страдања и смрт, како би ђавола учинио немоћним над смрћу, а људе ослободио страха од смрти. Исус Христос је Својим доласком устројио наше спасење, наше преображење на боље и наш улазак у Царство Небеско као његових наследника. „У Њему и постасмо наследници, унапред одређени по одлуци Онога који све чини по нахођењу воље Своје“ (Еф. 1,11). „Јер Му је приличило, ради кога је све и кроз кога је све, да Онога који многе синове приводи у славу, Начелника спасења њиховог, страдањима усаврши“ (Јевр. 2,10).

Бог се оваплотио ради нас не зато да бисмо наследили геену и вечне муке; није Он пострадао на Крсту да би нам сада слао страдања. Бог је створио човека не за мучење, него за царовање с Њим у Рају. У својим невољама и животним жалостима ми често оптужујемо Онога који је све учинио ради вечне радости, све ради нашег спасења. Али у свом паду човек је успео да окриви Господа, и то окривљавање ми до данас несвесно подржавамо. Ми сами, својим безаконим делима, одлазимо у таму; Бог нас тамо не шаље, него, нажалост, ми сами тамо идемо. Али живом, срдачном вером и спасоносним Тајнама можемо изаћи на прави пут који води ка Богу.

Јеванђеље нас учи како ми треба да се односимо према ближњем и како да га видимо, а не обратно — како ближњи треба да се односи према нама. Често и јеванђелске приче не примењујемо на себе, него их меримо по ближњем; понекад чак и своје спасење одмеравамо падом ближњега. Од ближњег очекујемо добар пример и исправљање, иако би, напротив, ми сами требало да будемо пример и тиме проповедамо Христа. „Живите честито међу незнабошцима, да они који вас клевећу као злочинце, видећи ваша добра дела, прославе Бога у Дан похода“ (1Петр. 2,12).

И на истом месту апостол Петар нас учи: „Приступајући Њему, Камену живоме, од људи одбаченом, а од Бога изабраном и драгоценом, и сами се, као живо камење, зидајте у дом духовни, у свештенство свето, да приносите духовне жртве, Богу угодне, кроз Исуса Христа“ (1Петр. 2,4–5).

Не само у овај светли и радосни празник, драга у Господу чеда наше епархије, него се потрудимо да свакодневно приносимо Господу своја срца, испуњена љубављу према Њему и ближњима.

Све часне пастире, монаштво и верни народ наше епархије поздрављам:

Христос се роди!

† Софроније,

архиепископ санктпетербуршки и северноруски

Рождество Христово 2025/2026

РОЖДЕСТВЕНСКОЕ ПОСЛАНИЕ АРХИЕПИСКОПА СОФРОНИЯ 2025/2026

Восхоте́л еси́, нас ра́ди вопло́щся, Многоми́лостиве,

закла́н бы́ти я́ко овча́, грех ра́ди челове́ческих:

те́мже молю́ Тя, и моя́ очи́сти согреше́ния.

Цель вочеловечения Господня — претерпеть страдания и смерть, чтобы сделать диавола бессильным над смертью, а людей освободить от страха смерти. Иисус Христос своим пришествием устроил наше спасение, наше изменение к лучшему, наше вхождение в Царствие Небесное как наследников онного. «В Нем мы и сделались наследниками, быв предназначены к тому по определению Совершающего все по изволению воли Своей». (Еф. 1:11). «Подобаше бо Ему, Егоже ради всяческая и Имже всяческая, приведшу многи сыны в славу, начальника спасения их страданьми совершити» (Евр. 2:10).

Бог воплотился нас ради не для того, чтобы мы унаследовали геенну и вечные мучения, не для того Он пострадал на Кресте, чтобы сейчас нам посылать страдания, Бог создал человека не для мучения, а для царствования с Ним в Раю. В своих невзгодах и скорбях житейских мы зачастую обвиняем Того, Который сделал все для вечной радости, все для нашего спасения. Но в своем падении человек умудрился обвинить Господа, и это обвинение мы до сих пор невольно поддерживаем. Мы сами своими беззаконными поступками уходим в темноту, не Бог нас туда посылает, а, к сожалению, сами туда идем. Но мы можем посредством живой, сердечной веры, посредством спасительных Таинств выйти на правильную дорогу, ведущую к Богу. Евангелие нас учит, как мы должны относится к ближнему и видеть его, но не наоборот: как ближний должен относиться к нам. Нередко и Евангельские причты мы относим не к себе, а примеряем на ближнего, порой и свое спасение мы отмеряем падением ближнего. От ближнего ждем хорошего примера, исправления, хотя, наоборот, мы сами должны показывать пример и этим проповедовать Христа. «Живите достойно среди язычников, чтобы те, кто клевещет на вас, называя вас злодеями, увидели бы ваши добрые дела и прославили Бога в День посещения» (1Пет 2:12).

И там же Апостол Петр учит нас: «Приступая к Нему, камню живому, человеками отверженному, но Богом избранному, драгоценному, и сами, как живые камни, устрояйте из себя дом духовный, священство святое, чтобы приносить духовные жертвы, благоприятные Богу Иисусом Христом» (1Пет 2: 4-5).

Не только в этот светлый и радостный праздник, дорогие о Господе чада нашей епархии, но давайте постараемся ежедневно приносить Господу наши сердца, переполненные любовью к Нему и ближним.

Всех досточтимых пастырей, монашествующих и прихожан нашей епархии приветствую: — Христос Родился!

+ Софроний, архиепископ Санкт-Петербургский и Северо-Русский

Рождество Христово 2025/2026

ЗАКОН БОЖИЈИ: Отпадање Римске цркве. Просвећење Словена

После периода Васељенских Сабора одвојио се од Васељенске Православне Цркве западни њен део (римска) и створила је од себе одвојену римо-католичку цркву.

 

А то се догодило овако. После апостола почели су управљати Црквом њихови следбеници, епископи, који су имајући једнак степен свештенства, имали и различиту власт. Епископи мањих градова подчињавали су се епископима већих градова, који су се називали митрополитима. Митрополити, у свом поретку, подчињавали су се епископима престоничких градова, који су се називали патријарсима. А сама највиша власт у Цркви, припадала је Саборима, којима су се подчињавали и патријарси.

 

Патријараха је у то време било пет: Римски, Константинопољски, Александријски, Антиохијски и Јерусалимски. (Александријски патријарх називао се папом, а потом почео се називати папом и римски патријарх. Дуго времена тако су се називали и други епископи (реч "папа" значи отац).

 

Свих пет патријараха имали су једнака права и били су независни један од другога. Међу њима није било ни вишега, ни нижега, а само по поретку набрајања Римски папа заузимао је прво место. Али у току времена Римске папе, раширивши своју власт, почели су се утврђивати у власти и почели су тежити ка томе, да подчине себи све патријархе, тј. да папа постане главом Христове Цркве. Такве претензије римских папа Црква је сматрала незаконитим. То је и био главни разлог отцепљења.

 

На крају, од Римско-католичке цркве одвојила су се још и протестантска исповедања. Приближно у то време, кад се десило отпадање римске цркве, Васељенска Православна Црква увећала се приступањем и словенских народа, који су примили хришћанство.

 

Први просветитељи Словена били су света браћа Кирило и Методије, и они су се самопожтрвовано трудили у ширењу хришћанске вере међу Словенима. Они су саставили словенску азбуку и превели књиге Светог Писма као и црквене књиге на словенски језик.

 

После њихове смрти хришћанство се утврдило међу Бугарима и Србима, а затим је био крштен у хришћанску веру и Руски народ.

 

ЗАКОН БОЖИЈИ: О монаштву и манастирима

У првим временима хришћанске Цркве скоро сви верујући су водили чист и свет живот, какав захтева Јеванђеље. Али постојали су и многи међу верујућима који су имали потребу за већим подвигом. Једни су се добровољно одрицали од имања и делили га сиромашнима. Други, по угледу на Божију Мајку, св. Јована Претечу, апостоле Петра и Павла, Јована и Јакова, примали су на себе завет девства, проводећи време у непрестаној молитви, посту, уздржању и труду, било да су се удаљавали од света или живели скупа са осталима. Такви људи називали су се аскетама, тј. подвижницима.

 

Од трећег века, када се брзо раширило хришћанство, строгост живота међу хришћанима је почела да слаби, подвижници су почели да се удаљавају и живе у планинама и пустињама, и тамо, удаљени од света и његових саблазни, водили су строг подвижнички живот. Такви подвижници који су се удаљили од света називали су се отшелницима или пустињацима.

 

Тако је положен темељ монаштву, или на руском иночеству (инок - монах), тј. другом (ином), удаљеном од саблазни света, начину живота.

 

Иночки живот или монаштво је удео малог броја изабраних, који имају "призвање", тј. несавладиву унутарњу жељу за иночким животом, да би свецело посветили себе служењу Богу. Како је и рекао о томе Сам Господ: "Ко може примити, нека прими". (Мат. 19, 12).

 

Св. Атанасије говори: "Два су чина и стања у животу: једно обично и својствено човеку живљење - супружанство; друго ангелско и апостолско, од којег вишега неможе бити - девство или стање иночко".

 

Преп. Нил Росански говори: "Монах је ангео, а дело његово је милост, мир и жртва хвале".

 

Они који ступају на пут иночког живота морају имати тврду одлуку: "одрећи се од света", тј. одрећи се од свих земних интересовања, развијати у себи силе духовног живота, у свему испуњујући вољу својих духовних руководитеља, одричући се од сваког имања и чак и од старог имена. Инок узима на себе добровољно мучеништво: самоодрицање, живот удаљен од света - усред труда и лишавања.

 

Монаштво само по себи није циљ, већ је оно само моћно средство за достизање високог духовног живота. Циљ иночества је стицање моралне духовне силе, за спасење душе. Иночество је највећи подвиг духовног служења свету; оно чува свет, моли се за свет, духовно га храни и стоји пред Богом за њега, тј. савршава подвиг молитвеног заступништва за свет.

 

За отаџбину монаштва сматра се Египат, а за оца и устројитеља - преп. Антоније Велики. Преп. Антоније био је оснивач отшелничког иночества, које се састојало у томе, да је сваки инок живео одвојено у колиби или у пећини, предајући се посту, молитви и трудовима на корист своју и сиромашних (плели су корпице, простирке и слично). Али сви они налазили су се под руководством једног старешине или наставника - авве (што значи "отац“).

 

Али још за живота Антонија Великог појавио се други ред иночког живота. Подвижници су се скупљали у једну заједницу, трудили се сваки по својој сили и способностима, на општу корист и потчињавали се истим правилима, истом поретку, такозваном уставу. Такве заједнице су се називале киновијама или манастирима. Авве манастира почели су се називати игуманима и архимандритима. Оснивачем општежитељног иночества сматра се преп. Пахомије Велики.

 

Из Египта монаштво се брзо раширило по Азији, Палестини и Сирији, а затим је прешло у Европу.

 

У Русији монаштво је настало скоро истовремено са примањем хришћанства, а оснивачи су били преп. Антоније и преп. Теодосије, који су живели у Кијево-Печерском манастиру.

 

Велики манастири, са неколико стотина монаха, почели су се називати лаврама. Сваки манастир има свој распоред живота, своја правила - свој манастирски устав. Сви монаси дужни су да испуњавају различита задужења, која се по манастирском уставу називају послушањима.

 

Монаштво могу да приме не само мушкарци, већ и жене са истим правилима као и код монаха. Од древних времена постоје и женски манастири.

 

Они који желе да ступе у монашки живот морају предходно да преиспитају своје снаге (да прођу искушеништво) и тада да дају неповратни завет.

 

Људи, који пролазе предходно испитивање називају се послушницима (искушеницима). Ако они у току дугог испитивања покажу да су способни да постану монаси, облаче се у непуну одећу монашку, уз установљене молитве, што се назива расофором, тј. имају право ношења расе и камилавке, да би се у очекивању пуног монаштва, још боље утврдили на изабраном путу. Послушник се после тога назива расофорним.

 

Само монаштво садржи у себи два степена, мали и велики образ (образ ангелског живота), који се по грчком називају мала и велика схима.

 

Приликом ступања у монаштво, над монахом, се савршава чин мале схиме, када монах даје обећање монаштва и њему се даје ново име. Када наступи моменат пострижења, монах три пута даје игуману маказе, за утврђење свог тврдог решења. Када игуман и трећи пут прими из руку постриженог маказе, тада он уз захвалност Богу, постригава крстообразно његове власи, у име Пресвете Тројице, посвећујући га тиме свецело на служење Богу.

 

На монаха који прима малу схиму полажу параманд (параманд - невелико четвороугаоно платно са изображеним Крстом Господњим, оруђем Његовог страдања), подрасник и појас; затим се пострижени покрива мантијом - дугим плаштом без рукава. На главу се надева такозвани клобук - камилавка са дугим покривалом. У руке му се дају бројанице - канап на ком су нанизане куглице за бројање молитви и поклона. Све те одежде имају символички значај и подсећају монаха на његов завет.

 

На крају обреда дају се у руке новопостриженом крст и свећа, са којима он стоји целу Литургију - до самог Св. Причешћа.

 

Монаси, који примају велику схиму, дају још строжије завете. Њима се још једном мења име. У облачењу такође постоји измена: - уместо параманда надева се аналав (посебно платно са крстовима), на главу уместо камилавке, надева се кукуљица (кукол - на руском), капуљача која покрива главу и рамена.

 

Постоји став да се схимницима називају искључиво само они монаси који су пострижени у велику схиму.

 

Ако се монах поставља за игумана, даје му се жезал (пастирски штап). Жезал је знак власти над потчињенима, знак законитог управљања братијом (монасима). Када се игуман поставља за архимандрита на њега надевају мантију са скрижалима. Скрижали су четвороугаоници од материјала црвене или зелене боје, нашивени на мантију спреда, два више и два ниже. Они означавају, да архимандрит руководи братијом по заповестима Божијим. Осим тога, архимандрит прима још и палицу и митру. Обично се између архимандрита постављају лица за виши степен свештенства - у епископе.

 

Многи међу монасима били су истинити ангели у телу, сјајне светиљке Цркве Христове.

 

Без обзира што се монаси удаљују из света због достизања вишег моралног савршенства, монаштво има велики благотворни утицај на оне који живе у свету.

 

Помажући духовним потребама ближњих, монаси нису одбацивали, када су имали могућности, да служе и обичним њиховим потребама. Стичући трудом за себе храну, они су делили храну са сиромашнима. При манастирима су се налазиле гостопримнице, где су монаси примали, хранили и одмарали путнике. Из манастира се често слала милостиња и по другим местима: измученим сужњима у тамници, сиромашнима за време глади и у другим несрећама.

 

Али главна, непроцењива заслуга монаха за заједницу, састоји се од њихове непрестане молитве за Цркву, отаџбину, живе и умрле.

 

Светитељ Теофан Затворник говори: "Монаси - то је жртва Богу од заједнице, која, предајући их Богy, од њих прави себи ограду. У манастирима посебно цвета свештенослужење уредније, пуније, продуженије. Црква ту постоји у свој лепоти своје одевености". Заиста, манастири су неисцрпан извор надзиђивања за мирјане.

 

У средњем веку манастири су имали већи значај, као центри науке и ширитељи просвећења.

 

Постојање манастира у неком крају је израз крепости и сила религиозно-моралног духа народног.

 

Руски народ је веома волео манастире. Када је изницао нови манастир, руски људи су почињали да се насељавају око њега, образовали су засеок, који је понекад израстао и у велики град.

 

 

 

 

Навика, борба и благодат: Пут ка унутрашњој слободи

Свако ко је искрено пожелео да се промени, зна колико је тешко изаћи из сопствених навика. Грех често делује као непремостива сила, а човек као његов заробљеник. Ипак, светотајински живот и поуке светих отаца откривају да је највећа победа у томе да човек не одустане. Благодат Божија делује управо тамо где се људска снага завршава. Она не тражи савршене него истрајне.

Зашто неки кажу мене је савладала греховна навика и не могу са собом да изађем на крај

То није ново питање већ стара рана човечанства. Свети Јован Лествичник каже да је покајање ћерка наде и одрицање од очајања. Онај који очајава престаје да се бори а борба је суштина духовног живота. Бог не очекује од човека савршенство већ верност у борби.

Свети Василије Велики учи да навика у греху није део наше природе већ последица воље која се одвојила од добра. Бог није творац зла него човек својом небрежношћу предаје власт греху над собом. Али као што се навика стиче делом тако се и разара делом молитвом постом бдењем сузама и искреним покајањем.

Када човек у исповести прикрије оно што га највише мучи он се одриче исцељења. Свети Јован Златоусти каже лекар не може излечити оно што болесник сакрије. Исповест је духовно лечилиште у којем се душа отвара Богу. Али ако човек после исповести не чува срце стара рана се враћа и постаје још дубља.

Свети Исак Сирин подсећа да онај који себе присиљава у добру и у маломе бива укрепљен у великоме. Бог не оставља борца већ му даје снагу када види да је срце припремљено. Псалмопојац моли припремљено је срце моје Боже припремљено је срце моје певаћу и славићу Те. У томе је тајна духовног живота припремити срце и остати у вери.

Страх који прати борбу са страстима није оправдање за одустајање. Свети Антоније Велики каже не бој се искушења јер су она знак да је Бог близу онога који се бори. Када човек погледа унутра и призове Име Господње страх нестаје као магла пред сунцем.

Псалмопојац сведочи Господ је сила моја и песма моја Он је спасење моје. У тој речи је садржана цела тајна живота у Христу сила долази онда када човек реши да истраје до краја. Онај који своју решеност потврди делом задобија благодат која подиже пале исцељује рањене и даје нови почетак.

Нико није изгубљен док год у срцу постоји жеља да се поново крене ка Богу. Благодат не делује у буци него у тишини срца које је смирено и решено да се не преда. Онај који устане после пада ближи је Богу него онај који никада није пао јер је дотакао своју немоћ и спознао силу Божије љубави која све обнавља.

Протојереј Милорад Стефан Николи

( текст приредио помажући се AI алатима)

Преподобни ЈОСИФ Оптински - Поуке

Ако видиш недостатак ближњег, који би ти хтео да исправиш, ако он нарушава твој душевни покој и раздражује те, онда ћеш и ти погрешити и самим тим нећеш грешку исправити грешком, јер се она исправља кротошћу. Јер је и апостол рекао „Исправљајте један другог духом кротости“.

Ако жена није бирала себи мужа из страсти или плотске љубави, за то мора да захваљује Богу; зато што они који ступају у брак из страсти најчешће бивају несрећни у животу.

Смирење и без добрих дела спасава.

 Не завиди онима који живе спокојно. 

Много је боље трпети невоље него живети спокојно. Љубав треба изражавати молитвом и послушношћу, а не целивима.

Давати... милостињу онима којима је потребна, треба према сили и могућности.

Навикавај себе да што више ћутиш и све говори у мислима: “Богородице Дјево, радуј сја, Благодатнаја Марије, Господ с Тобоју...“ (све до краја) и самим тим ћеш избећи многе грехе.

Свети Оци уче овако: ма ко да те смућује, ништа му не говори. 

Боље да се молиш за сестру него да је учиш, сматрај себе изродом и најгором од свих на свету. Никога никада низашта не осуђуј и свима праштај, и без труда ћеш се тада спасти.

Осуђивачи, злопамтила и горди, макар се и моле и посте, макар и раздају новац, ако се не исправљају, немају и неће имати место на небу, већ ће поћи у пакао злим дусима да се заувек муче без краја!

Кад вас покраду, не треба да жалите, већ замислите да сте дали милостињу, и Господ ће вам вратити десет пута више.

Написала си да је благодатно стање прошло, и молитва је опет постала расејана.

 Не узнемируј се због тога. Тако бива са свима онима који желе да живе благочестиво. Господ обрадује човека Својом благодаћу, а затим оставља човека са његовим немоћима, да би, прво, он видео своју ништавност, друго – да се не би улењио, већ да би се трудио приморавајући себе, тражећи и просећи благодат. 

Још си написала да си прекинула своју ноћну молитву, да не би преспавала јутарњу. Да, Господ је и рекао: „Ово је требало чинити, и оно не остављати“ (Мат. 23:23). 

Ја мислим, ако би дала себи макар кратак одмор – било би простије. 

Држи се самоукоревања.

Смућујеш се, и у души кипи од зла ка свима. То је од самољубља и сујете. 

Труди се да сматраш себе најгором и најгрешнијом на целом свету пред Господом и моли се у то време: «Господе, помилуј нас грешне», подразумевајући и себе, и оне на које се љутиш.

Ако ти са рођеном сестром не можеш да живиш, онда ни са анђелом у рају нећеш моћи – због гордости.

Кад почнеш да се молиш, присећаш се грехова и оплакујеш их. Тако се и треба молити. После тога понекад осетиш радост и мислиш да је то од ђавола. Од ђавола, ако и бива радост, према учењу Светих Отаца, она није складна, не доноси души мир и тишину. И не чуди се томе што ти Господ даје у молитви мир и тишину, јер то не бива увек због достојности, већ због непојмљивих судова Божијих. И зато, кад будеш осећао такву радост и покој, сматрај свакако себе недостојном овога поклона Божијег и на сваки начин прекоравај себе пред Господом, зато што због своје немарности не можеш да задржиш у себи тај дар, и убрзо ћеш га изгубити.

Молите ме да се молим за вас, и ја се молим, као и за све, али сами се више молите, не будите лењи, јер је молитва храна за душу. Не мучите ваше душе глађу, боље је да тело гладује.

 Не осуђујте никога, свима опраштајте!

Сматрајте себе најгорима на свету и бићете спашени!

+++

БОГУ НАШЕМУ СЛАВА!

Сусрет са речима које не лече

Постоји у човеку једно тихо место које се не види очима, али се лако рани речју.

 То место је срце. Срце које је већ ослабљено борбама, понижењима, разочарањима… срце које више нема снаге да се брани. И управо тада, када највише жуди за једном речју разумевања или барем за тишином, долазе они  са питањима, осмесима и речима које не лече.

Не долазе као тешки непријатељи, већ као пријатељи, познаници, рођаци са питањем које личи на бригу, али испод површине носи немир, сумњу, или просто глад за туђом несрећом. 

Испитују, а не брину.

 Слушају, али не чују. Преносе даље оно што ни сами не разумеју. И тако, не слутећи, некад чак и са добром намером, постају рука која отвара рану која се тек почела затварати.

Али није само о њима реч.

Јер ко може рећи да никада није био тај који је питао више него што треба, или преносио више него што је смео? Ко није, можда из страха, можда из слабости, а можда и из унутрашње празнине, рекао реч која није била благослов, већ терет?

И он је, тај човек, кад је остајао сам са собом, знао: и ја сам био тај који није лечио, већ рањавао. Није се увек сетило његово срце да је и туђи бол света ствар, као и свој. Није увек имао молитву у себи, нити мудрост да ћути. Понекад је био лажни пријатељ и себи, кад је оправдавао своје неосетљивости, и другима, кад је деловао као подршка, а био само сенка.

И баш у том сазнању, почиње покајање.

Почне човек да моли не за друге, већ прво за себе: да му Господ подари чисто срце, језик који не осуђује, слух који слуша, и очи које гледају са милошћу. 

Да не буде више претваран у носиоца празних речи, већ у сасуд који доноси мир.

Почне да разуме да ништа што свет цени  ни положај, ни титула, ни гласност, ни раскош не вреди као једна искрена реч из љубави. 

Јер љубав није у ономе што кажемо, већ у томе како слушамо, како стојимо уз некога кад се сви одмакну.

И зна човек који је пао, да нема горе маске од оне топле, лицемерне пажње која само открива, али не прикрива. 

Која пита, али не носи терет одговора. Зато, у страху Божијем и истини, човек почиње да хода опрезније  не по туђим гресима, него по својима.

Али није изгубљена нада. Јер онај који је сагледао своју слабост, почиње да живи другачије.

 Постаје онај који не жели да буде извор туђег бола. Чува речи као што се чувају свеће на ветру. Учити да понекад највећа љубав није у ономе што изговоримо, већ у ономе што прећутимо.

И зна: Бог гледа срце. 

Не гледа ни звање, ни одело, ни кућу, ни углед  већ врлину, љубав, смирење и Истину. И само то ће преживети све  и туђе речи, и наше слабости, и време.

Зато, када се поново сретнемо са речима које не лече, нека нас не изненаде.

 Али нека нас ни не промене у њиховој слици.

 Јер свет не лечи човека, већ Бог. 

А љубав која није из интереса, већ из крста, та лечи!

Амин.

ОФИЦИАЛЬНОЕ УВЕДОМЛЕНИЕ: Архиепископии Нью-Йоркской и Североамериканской

Дорогие о Господе братья,

Настоящим уведомляю Архиепископию, что объединение Mountain View не смогло обеспечить необходимые условия для получения моей религиозной визы вследствие материальных затруднений и различия в ожиданиях.

Искренне благодарю объединение, Его Высокопреосвященство Архиепископа, духовенство и верных чад Архиепископии за оказанное доверие, понимание и молитвенную поддержку в течение прошедшего периода.

Остаюсь священником Русской Православной Зарубежной Церкви, находясь под духовным руководством и пастырским попечением Матери-Церкви. В дальнейшем планирую искать простую работу в Сербии и удалиться к более спокойной и уединённой жизни. Литургическую жизнь намерен поддерживать через периодическое участие в богослужениях сестринской СИПЦ, пока Господь не укажет иного пути и решения.

Последние два года были для меня временем тяжёлых духовных испытаний и внутреннего переосмысления. Теперь надеюсь, что Господь дарует мне благодать более простой и мирной организации жизни.

> «Ибо Я знаю намерения, какие имею о вас, говорит Господь, — намерения во благо, а не на зло, чтобы дать вам будущность и надежду.»

(Иеремия 29:11)

«В мире я лягу и усну, ибо Ты, Господи, един упокоеваешь меня в безопасности.»

(Псалом 4:9)

С уважением и молитвенной благодарностью,

протоиерей Милорад Стефан Николич

++++++++++++++++

ЗВАНИЧНО ОБАВЕШТЕЊЕ:

Архиепископији Њујоршкој и Северноамеричкој

Драга у Христу браћо,

Овим путем обавештавам Архиепископију да удружење Mountain View није успело да обезбеди неопходне услове за издавање моје религиозне визе, услед материјалних тешкоћа и неподударања у очекивањима.

Искрено благодарим удружењу, Његовом Преосвештенству Архиепископу, свештенству и верном народу Архиепископије на указаном поверењу, разумевању и молитвеној подршци током протеклог периода.

Остајем свештеник Руске Православне Заграничне Цркве, под духовним руководством и пастирском бригом своје Матице Цркве. У наредном периоду планирам да потражим једноставан посао у Србији и повучем се у мирнији, приватнији начин живота. Литургијски живот ћу, по мери могућности, испуњавати повременим учешћем у богослужењима сестринског СИПЦ, док Господ не покаже даље путеве и решења.

Последње две године биле су за мене тежак период духовног искушења и унутрашњег преиспитивања. Сада очекујем да ми Господ подари благодат једноставније и мирније организације живота.

„Јер ја знам мисли које мислим о вама, говори Господ, мисли мира а не несреће, да вам дам будућност и наду.“ (Јеремија 29,11)

„У миру ћу лећи и спаваћу, јер Ти, Господе, једини ме у миру настањујеш.“ (Псалам 4,9)

С поштовањем и молитвеном захвалношћу,

протојереј Милорад Стефан Николић

++++++++++++++

OFFICIAL NOTICE

To the Archdiocese of New York and North America

Dear brothers in Christ,

I hereby inform the Archdiocese that the association Mountain View was unable to provide the necessary conditions for obtaining my religious visa due to financial difficulties and differing expectations.

I sincerely thank the association, His Eminence the Archbishop, the clergy, and the faithful of the Archdiocese for their trust, understanding, and prayerful support during this period.

I remain a priest of the Russian Orthodox Church Outside of Russia, under its spiritual guidance and pastoral care. In the period ahead, I plan to seek simple employment in Serbia and to retire to a quieter and more private way of life. I will continue to fulfill my liturgical life through occasional participation in services of the sister SIPC, until the Lord reveals another path or solution.

The past two years have been a time of spiritual trial and inner reflection for me. Now I hope that the Lord will grant me the grace of a simpler and more peaceful order of life.

> “For I know the thoughts that I think toward you, says the Lord, thoughts of peace and not of evil, to give you a future and a hope.”

(Jeremiah 29:11)

“I will both lie down in peace and sleep; for You alone, O Lord, make me dwell in safety.”

(Psalm 4:8)

With respect and prayerful gratitude,

Protopriest Milorad Stefan Nikolić

Мораш проћи кроз себе до Христа

Први хришћани су оставили своје животе и живели у великим заједницама делећи све међу собом.

 Од несебичности стигли смо до себичности. Чак и велики добротвори дају материјалну помоћ, али мало њих љубав и срце, жељни заједнице. Размислимо мало где смо ми, између несебичних и себичних. Коме чинимо милости, зашто их чинимо или не чинимо. Ко смо ми, и да ли познајемо сами себе.

 Зашто смо тврђава која држи уперено оружије у заједницу чувајући своју чамотињу?

 Зашто не ширимо руке и зашто нисмо љубав која дели са другима. Јер смо Христови зар не? Треба и да личимо на оне који воле Христове речи и заповести.

Акатист светом Јовану Шангајском

Акатист светом Јовану Шангајском

Препоручујем нови YouTube канал протинице Јефимије.

Ава Доротеј: О неосуђивању

 

ПОУКЕ

 

 

VI

О НЕОСУЂИВАЊУ БЛИЖЊЕГ

 

1. Када бисмо се сећали, братијо, речи светих стараца, када бисмо се увек поучавали у њима, не бисмо лако грешили и не бисмо се лако препуштали немару. Кад ми не бисмо, као што су они говорили, занемаривали оно што је мало, и што се нама чини ништавним, не бисмо упадали ни у оно што је велико и тешко. Ја вам увек говорим да се од онога што је лако и од тога што говоримо: „Шта [значи] ово или оно?“, у души образује рђава навика којом се већ пренебрегава и оно велико. Знате ли колико је тежак грех осуђивања ближњег? Шта има теже од тога? Шта је толико мрско Богу и од чега се Он толико одвраћа? Као што су и оци казали: нема ничег горег од осуђивања. И баш од оног наводно малог, долази се до тако великог зла. Јер, због тога што се дозвољава мало подозрење на ближњег, због тога што се говори: „Шта ако чујем шта говори онај брат? Шта ако и ја кажем ову реч? Шта ако и ја погледам шта ради онај брат или странац?“ – ум почиње да занемарује своје грехе и да се занима [гресима] ближњега. И од тога после долази до осуђивања, оговарања, презирања. Најзад се долази до тога да се пада баш у оно што се осуђује. Јер, услед тога што не брине о своме злу и не оплакује свог мртваца[1], као што су говорили оци, [човек] не може никако доћи до сопственог исправљења, него се увек хвата за дела ближњег. Ништа толико не љути Бога, ништа толико не огољује човека [од благодати] и ништа толико не изазива напуштање [од стране Бога], као оговарање, осуђивање и омаловажавање ближњег.

2. Јер, друго је оговарање, друго осуђивање, а друго омаловажавање. Оговарање је када се о некоме каже: „Онај је слагао, или се разгневио, или пао у блуд“, или нешто слично. Такав оговара брата или пристрасно говори о греху брата.

3. Осуђивати значи рећи: „Тај и тај је лажов, гневљивац, блудник“. Онај ко тако говори постаје судија самог настројења његове душе. Он је пресудио о читавом његовом животу, говорећи да је такав и осудивши га као таквог. То је тешка ствар. Јер, друго је рећи: „Он се разгневио“, а друго: „Он је гневљив“. Тиме се, као што сам казао, одлучује о читавом његовом животу. Осуђивање је толико теже од сваког греха, да је сам Господ рекао: лицемере, извади најпре брвно из ока свога, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свога (Лк.6,42). Грех ближњег упоређује са труном, а осуђивање са брвном. Толико је теже осуђивање од сваког греха. И онај фарисеј који се молио и благодарио Бога за своје врлине, није слагао. Он је говорио истину, и није због тога био осуђен. Јер, ми смо дужни да благодаримо Богу када се удостојимо да учинимо било шта добро, будући да нам је Он помогао и сарађивао нам на томе. Он није био осуђен стога што је рекао: нисам као остали људи, већ што се окренуо ка митару и рекао: или као овај цариник. Он се подвргао осуди стога што је осудио саму личност, само расположење његове душе, укратко речено, сав његов живот. Због тога митар отиде оправдан, а не онај (Лк. 18,11).

4. Нема ничег тежег од осуђивања и презирања, као што сам већ много пута рекао. Зашто ми радије не бисмо осуђивали сами себе и своје грехе, које тачно знамо и за које ћемо бити дужни да дамо одговор Богу? Зашто отимамо суд Божији? Шта хоћемо од Његовог саздања? Зар ми не треба да дрхтимо слушајући шта се десило са оним великим старцем који је, сазнавши да је неки брат пао у блуд, рекао: „О, рђаво је учинио“. Или, зар ви не знате како страшно се о томе приповеда у Отечнику? Свети анђео му је донео душу сагрешившег и рекао му: „Погледај. Умро је онај кога си осудио. Где наређујеш да га пошаљемо – у Царство или у пакао?“ Има ли шта теже и шта страшније од овог терета? Јер, шта друго значе речи анђела старцу, ако не: „Пошто си ти судија праведних и грешних, кажи шта наређујеш о овој смиреној души: помиловати је или предати на мучење?“ Поражен тиме, свети старац је све остало време свог живота провео у уздисајима, сузама и у неуморном труду, молећи се Богу да му опрости грех. И то све након што је, павши на лице пред ноге анђела, испросио опроштај. Јер, речено анђелом: „Ето, Бог ти је показао како је тежак грех осуђивања да више не би упао у њега“, већ је значило опроштај. Ипак, душа старца до саме смрти није хтела да се утеши у својој жалости.

5. И тако, шта ми хоћемо од нашег ближњег? Шта хоћемо од туђег терета? Имамо ми о чему да се бринемо, братијо! Нека сваки од нас гледа на себе и на своје грехе. Јединоме Богу припада да оправдава или осуђује, јер Он зна свачије стање и силу, и васпитање, и дарове, и телесни састав и способности. Саобразно томе Он и суди свакога како једини зна. Јер, другачије Бог суди дела епископа, а другачије начелника, другачије суди дела игумана, а другачије послушника, другачије старога а другачије младога, другачије болеснога а другачије здравога. И ко може знати све судове осим Онога јединога који је све створио, све саздао и све зна?

6. Сећам се да сам слушао како се једном десила следећа ствар. У један град је пристао брод са робовима. У том граду је живела једна света девојка која је пазила на себе. Чувши да пристаје брод, она се веома обрадовала, јер је желела да себи купи девојчицу. Мислила је она: „Узећу је и васпитаћу је како хоћу, како уопште не би упознала зло овога света“. Она је послала по власника лађе и сазнала да има две девојчице, баш онакве какве је желела. Одмах је исплатила цену и једну од њих узела код себе. Тада се господар лађе удаљио од места где је боравила ова света. Отишавши не тако далеко, срела га је једна кукавна глумица. Видевши са њим другу девојчицу, хтела је да је узме за себе. Договоривши се са њим и плативши цену, она је отишла заједно са њом.

7. Видите ли тајне Божије? Видите ли суд? Ко то може да објасни? И тако, света девојка је узела девојчицу, васпитала је у страху Божијем, поучавајући је на свако добро дело. Она ју је научила монашком животу и, укратко речено, благоухању светих заповести Божијих. Узевши, пак, ону несрећницу, окајана глумица ју је учинила ђавољим оруђем. Јер, чему је могла она зараза да је научи ако не погибли душе? Шта можемо, према томе, да кажемо о овом страшном уделу? Обе су биле мале, обе продане, не знајући где иду: једна се нашла у рукама Божијим, а друга је упала у руке ђавола. Може ли се рећи да ће Бог исто захтевати и од једне и од друге? Зар је то могуће? Ако обе падну у блуд, или у неки други грех, може ли се рећи да ће се подврћи истом суду, пошто су обе пале у једно и исто сагрешење? Да ли је то могуће? Једна је знала за Суд, за Царство Божије, дан и ноћ се поучавајући у речима Божијим. А друга несрећница није никада ни видела ни слушала било шта добро, него увек само све скверно, све ђаволско. И како је могуће од обе захтевати исту исправност?

8. Ниједан човек не може знати све судове Божије, већ Он једини све разуме и може да суди свачија сагрешења како сам зна. Заиста се дешава да неки брат греши из простоте, али има једно добро дело које је Богу угодније од целог твог живота: па ти сад стани да га судиш и осуђујеш и [тиме] обремењујеш своју душу. Ако се и десило да се он саплете, откуда ти знаш колико се он борио и колико је крви пролио пре него што је сагрешио. [Тада] скоро да је његов пад оправдан пред Богом. Јер, Бог види његов труд и невољу коју је искусио, као што рекох, пре сагрешења, и [указује] му помиловање и опроштај. Тако га Бог милује, а ти га осуђујеш и тиме губиш своју душу. Откуда ти знаш колико је он суза пролио због тога пред Богом? Ти си видео грех, али покајање ниси видео.

Понекад ми не само да осуђујемо, већ и омаловажавамо [грешника]. Јер, друго је, као што рекох, осуђивати, а друго презирати. Презирање је присутно када не само осуђујемо ближњег, већ се и одвраћамо од њега, гнушајући га се као гадости. И то је горе од осуђивања и много погубније.

9. Они који хоће да спасу не обраћају пажњу на недостатке ближњег, него увек гледају на своје сопствене и [тако] напредују. Такав је био онај који је, видећи брата како је сагрешио, рекао: „Тешко мени! Као што је он данас сагрешио, свакако ћу и ја сагрешити сутра“. Видиш ли непоколебљивост? Видиш ли спремност душе? Како је он одмах успео да побегне од осуђивања брата свога! Јер, он је рекавши: „Свакако ћу и ја сагрешити сутра“, застрашио себе и подсетио се да и он може убудуће сагрешити. И на томе се није задовољио, него се ставио и испод њега, говорећи: „И он ће се покајати за свој грех, а ја се насигурно нећу покајати и свакако нећу доспети до покајања, свакако нећу имати снаге да покајем“.

10. Видиш ли просвећеност божанствене душе? Јер, не само да је смогла да избегне осуђивање ближњег, него је и себе ставила испод њега? А ми окајани, осуђујемо без разлике, гнушамо се и презиремо ако видимо било шта или чујемо или само подозревамо. И што је још горе, ми се не заустављамо на својој сопственој штети него, сревши другог брата, одмах говоримо: „То и то се десило“, и штетимо и њему, стављајући у његово срце грех. И не бојимо се Онога који је рекао: тешко ономе који ближњег свог напаја мутном [течношћу] која обара (Ав.2,15), него чинимо ђаволско дело и не бринемо се због тога. Јер, шта друго чини ђаво осим што смућује и штети? А ми се показујемо као сарадници ђавола на погибао и своју и ближњега. Јер, онај који штети души, сарађује са ђаволима и помаже им. Ко, међутим, користи души, сарађује са светим анђелима.

11. Због чега ми падамо у тако нешто ако не због недостатка љубави? Јер, када бисмо имали љубави, на недостатке ближњег бисмо гледали са саосећањем и састрадалношћу, као што је речено: љубав покрива мноштво грехова (1.Пт.4,8). Љубав не мисли о злу… све сноси (1.Кор.13,5 и 7), и остало. Као што рекох, љубав би, да је имамо, покривала свако сагрешење. Тако чине свети када виде људске недостатке. И зар су свети слепи и не виде грехе? Та ко тако мрзи грех као свети? Ипак, они не мрзе онога који греши, не осуђују га, не одвраћају се од њега, него састрадавају са њим, уразумљују га, умољавају и лече као слаби уд и чине све како би га спасли. Када баце удице у море и ухвате велику рибу и осете да се копрца и отима, рибари не вуку одједном јако, јер би се иначе покидала удица и они сасвим изгубили рибу. Напротив, они отпуштају нит и дозвољавају да иде куда хоће, те кад виде да се уморила и престала да се отима, по мало затежу удицу. Тако и свети – дуготрпељивошћу и љубављу привлаче брата, а не да се од њега са гнушањем одвраћају. Као што се мајка не гнуша и не одвраћа од неугледног сина, већ га радо украшава и све чини како би га учинила лепшим; тако и свети увек покривају, улепшавају и помажу како би се и сагрешивши временом исправио, како други не би имао штету, и како би и сами више напредовали у љубави Христовој.

12. Шта је учинио свети Амон када су му једном дошла братија и са смућењем рекла: „Дођи и види, оче. Код тог брата је жена у келији“. Какво милосрђе је показала, какву љубав је имала она света душа! Схвативши да је брат жену сакрио под буре, он је пошао и сео на њега, наредивши да претраже сву келију. Пошто нису ништа нашли, он им је рекао: „Бог нека вам опрости“. И тако их је постидео и помогао им [научивши их] да не верују лако [клеветама] против ближњега. А оног брата је уцеломудрио не само покривши га Бога ради, него и исправивши га када је нашао погодно време. Јер, пославши све напоље, он га је узео за руку и рекао му: „Побрини се за себе, брате“. Тај брат се одмах застидео и дошао у умиљење. Тога тренутка је на његову душу подејствовало човекољубље и саосећање старца[2].

13. И ми – стекнимо љубав, стекнимо жалостивост према ближњем, како бисмо се сачували од погубног оговарања, осуђивања и презирања. Помажимо једни другима као својим саставним удовима. Ко се, имајући рану на руци, или на нози, или на неком другом месту, гнуша себе и одсеца свој уд, чак ако се и загнојио? Зар га, напротив, не чисти, умива, и ставља на њега завој, завезује, кропи освећеном водицом, моли се и проси свете да се помоле за њега, како је рекао и ава Зосима? Једном речју, нико га не оставља, нико се не одвраћа од свога уда, чак ни од његовог смрада, него чини све како би га излечио. Тако смо и ми дужни да састрадавамо једни другима, да помажемо друг другу, и сами и посредством снажнијих, све измишљајући и радећи како бисмо помогли и себи и једни другима. Јер, ми смо удови једни другима, као што говори апостол: тако смо многи једно тело у Христу, а појединачно уди… једни другима (Рим.12,5), и: ако страда један уд, с њим страдају сви удови (1.Кор.12,26). Шта ви мислите да су општежића? Зар не мислите да су [братија у њима] једно тело и удови једни другима? Управа је глава, они који пазе и исправљају су очи, они који доносе корист речима – уста, они који слушају – уши, који раде су руке, а ноге су они који се шаљу и који имају послушања. Ако си глава, поучавај; ако си око, пази и примећуј; ако уста, говори и користи; ако уво, слушај; ако рука, ради; ако нога, служи. Нека сваки служи телу по својим силама и нека се стално стара да помаже другоме, било поуком, било храњењем братовљевог срца речју Божијом, било утехом у време жалости, било пружањем руке ради помоћи и служења. Једноставно, нека се сваки према својим силама стара да има јединство са другима. Јер, што се неко више сједињује са ближњим, више се сједињује и са Богом.

14. И да бисте боље схватили, навешћу вам један пример из отаца. Замислите један круг на земљи, један округли пресек [који је направљен] обртањем шестара. Центар се назива само средиште круга, [који се налази] код игле [шестара]. Разумите добро шта вам говорим. Претпоставите да је овај круг – свет, а само средиште круга – Бог. Линије, пак, које воде од круга ка средишту су путеви или животи људски. И тако, уколико свети улазе у унутрашњост круга, желећи да се приближе Богу, утолико, сразмерно улажењу, постају ближи и Богу и једни другима. И колико се приближавају Богу, толико су ближи и међусобно, и колико су ближи међусобно, толико су ближи и Богу. Исто разумите и за удаљавање. Ко се удаљава од Бога и враћа ка спољашњости, очигледно је да се, сразмерно са удаљавањем од средишта, удаљава и од других. И [обратно], колико се удаљава од других, толико се удаљава и од Бога.

15. Таква је природа љубави. Колико смо изван и не љубимо Бога, толико је сваки од нас удаљен и од ближњег. Исто тако, колико љубимо Бога, и колико му се приближавамо љубављу, толико се сједињавамо са ближњим. И [обрнуто], колико се сједињавамо са ближњим, толико се сједињујемо и са Богом.

16. Нека би нас Бог удостојио да слушамо оно што је корисно и да творимо. Јер, колико се бринемо и старамо да испуњавамо слушано, толико нас и Бог просвећује и учи Својој вољи.

Њему приличи слава у векове. Амин.

 

 

НАПОМЕНЕ:

Изреке отаца, Мојсеј 18, РG65, 289 В; Пимен 6, 320

Изреке Отаца, Амон PG 65, 121

« ПРЕТХОДНА СТРАНА1 ... 11 12 13 ... 40СЛЕДЕЋА СТРАНА »

Три разлога зашто млади богослов мора бити опрезан у молитвеном општењу

У времену када се све више говори о „јединству“ и „љубави“, млади богослови лако могу упасти у замку да прихвате и оно што је супротно истини. 

Црква, међутим, од самих апостолских дана поучава да је молитва заједништво у вери, а не формалност. Зато је неопходно разумети: зашто није дозвољено молитвено општење са екуменистима

1. Молитва је исповедање вере

Молитва није приватна ствар. Она је сведочанство у шта верујемо и коме припадамо.

Апостол Павле јасно каже:

„Јеретика после првог и другог саветовања клони се“ (Тит. 3, 10).

„Какву заједницу има светлост са тамом?“ (2. Кор. 6, 14).

Када се неко моли са онима који другачије верују, он сведочи лажно јединство – као да је истина и заблуда једно.

2. Канони Цркве су недвосмислени

Црквени канони нису административни прописи, већ чувари душе.

10. апостолско правило: „Ако се неко моли са одлученим, нека се и сам одлучи.“

45. апостолско правило: „Епископ или презвитер који се моли са јеретицима, нека буде свргнут.“

65. апостолско правило: „Ако неко уђе у јеретичко место молитве, нека буде одлучен.“

Порука је јасна: заједничка молитва са јеретицима није дозвољена, јер нарушава јединство вере.

3. Глас Светих Отаца

Свети Теодор Студит: „Са онима који другачије мисле о Богу и о вери – нема ни молитве, ни заједнице.“

Свети Марко Ефески: „Нема ничега што нас више удаљава од Бога као општење са јеретицима.“

Свети Јустин Ћелијски: „Екуменизам је свејерес.“

Оци не говоре из мржње, већ из љубави – да би истина остала чиста и да би се они у заблуди вратили у Цркву.

Шта ово значи за младог богослова?

Прекинути молитвено општење са екуменистима није знак гордости или презира. То је верност истини. Богослов који то разуме неће мрзети човека, већ ће се у својој келији молити за његово покајање – али неће стати са њим пред олтар као да јединство већ постоји.

Истинска љубав никада није грађена на лажи. Зато млади богослови морају бити опрезни и верни: чувајући чистоту молитве, чувају и чистоту своје душе и сведоче јасно да спасење постоји само у истини Христовој.

Уска врата – мирис жртвене љубави

У име Оца и Сина и Светога Духа.

Господ нас у Јеванђељу поучава речима које пролазе кроз срце као двосекли мач:

„Уђите на уска врата, јер су широка врата и простран пут који води у пропаст, и много их је који њима улазе; а уска су врата и тесан пут који води у живот, и мало их је који га налазе.“

Не ради се овде само о личном моралном избору, већ о целом унутрашњем устројству душе.

 Да ли тражимо Христа у Његовој пуноћи, или задовољно пребивамо у делићу сенке?

 Да ли смо спремни да изгубимо све — да бисмо задобили све?

Тешко је срцу да крочи тим уским путем. Пут Истине је тежак не зато што је суров, већ зато што захтева љубав која боли, преданост без резерва, поверење у Господа више него у себе.

 На том путу се човек често осећа сам, заборављен, презрен — јер свет не познаје онога који није од овога света. Али баш тим путем ишли су Свети. Ишли су тихо, у покајању и трпљењу, без потребе да побеђују, јер су знали да је победа већ у Христу.

Тако је и данас. У времену у којем се многа питања обавијају димом компромиса и неодлучности, срце жедно Истине тражи Цркву — не као зграду, не као форму, него као Тело живога Христа. Нису сва мишљења истина, нити су сви путеви пут ка Оцу.

 Христос није један од многих — Он је Једини. А Његово Тело, Црква, није расејана по идејама и осећањима, већ сједињена у Светоме Духу и у непрекинутом Предању Светих.

Ако Црква није више пуна благодати — онда ни наш труд није животно дело, већ културна навика. Ако догмат није више срце Литургије, онда Литургија није више живот, већ навика.

 Зато нам је потребно да обновимо не форму, већ суштину. Не спор око речи, већ тишину у којој срце препознаје глас Пастира.

Некада нам се чини да треба чувати мир по сваку цену.

 Али мир који није у Истини, није од Духа Светога. Опет, и Истина без љубави, без кротости и дуготрпљења, постаје саблазан. Велика је тајна равнотеже!

Неки се у страху повлаче, граде сопствене зидове, и мисле да ће сачувати веру у тишини. Други, пак, жуде за уједињењем по сваку цену, заборављајући да љубав не сме бити противна истини. Али пут Светих није био ни повлачење, ни мишљење — већ живо исповедништво. Тиха храброст. Свето предање. Пламен без буке.

Свети Лаврентије, кога данас прослављамо, није писао трактате против лажи.

 Није ни тражио компромис. Он је само био Христов. И то је било довољно. 

Када га је власт ставила на жртвену решетку, његово тело је горело, али је душа певала. Он је већ био у Царству. И ми, ако следимо његовим путем, знаћемо: није страдање оно што мучи душу, него одступање.

Зато Истинско Православље није идеологија. Није ни протест. То је живот у пуноћи. То је Јеванђеље које се дише, Предање које се живи, Света Литургија која се не може одглумити. 

Истинско Православље није велико по броју, него по истини. Није гласно, него дубоко. Није наметљиво, већ тихо зрачи. У њему се човек не осећа надмоћно, већ смирено. И у том смирењу — благодат силази.

Ово је време у којем Господ сабира срца, не организације. Пита нас: „Хоћеш ли за Мном, и ако не буде удобно? Хоћеш ли стајати уз Мене, и ако те сви напусте?“ И у дубини, свако од нас већ зна одговор.

Зато, не осуђујмо, не саблажњавајмо, не делимо. Али немојмо ни ћутати онда кад је време да говоримо.

 Не својим речима, него животом. Ако Христос заиста живи у нама, онда ће и наша реч, и наше трпљење, и наша верност — бити проповед којој неће требати објашњење.

Молимо се Господу да нам подари светлост разума, љубав срца, трпљење светих и веру отаца. Да нас сабере у Њему, у Његовој пуноћи, без вештачког јединства и без изолације страха. Да нас научи да ходимо уским путем, не да бисмо били у праву — већ да бисмо били Његови.

Јер уска врата воде у живот. А где је Живот, ту је и Љубав. Ту је Христос.

Амин.

ЈУТАРЊЕ МОЛИТВЕ

Чекам васкрсење мртвих.

И живот будућег века. Амин!

 

Затим, Молитва прва, светога Макарија Великог:

Боже, очисти ме грешнога, јер никакво добро не учиних пред Тобом, него ме избави од зла, и нека буде у мени воља Твоја, да неосуђено отворим своја недостојна уста и прославим Твоје свето име, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин.

 

Молитва друга, светога Макарија Великог:

Уставши од сна, поноћну песму приносим Ти, Спаситељу, и падајући пред Тобом вапијем Ти: не допусти да заспим у греховној смрти, него ме обаспи милосрђем, Ти, који си се добровољно распео, и похитавши подигни мене који у лености лежим, и спаси ме у бдењу и молитви, и после ноћног сна заблистај ми дан безгрешан, Христе Боже, и спаси ме.

 

Молитва трећа, светога Макарија Великог:

Уставши од сна, Теби прибегавам Владару човекољубиви, и милосрђем Твојим полазим на дела Твоја. Молим Ти се, помози ми у свако доба у свакој ствари, и чувај ме од свега рђавог у свету, и од ђаволске брзоплетости, и спаси ме, и уведи у Твоје вечно царство. Јер Ти си мој створитељ, и свакога добра промислитељ и подаритељ, и у Тебе је све уздање моје, и Теби славу узносим сада и увек и у векове векова. Амин.

 

Молитва четврта, светога Макарија Великог:

Господе, који си својом великом добротом и својим великим милосрђем дао мени, слуги Твоме, да прошло време ове ноћи пређем без опасности од ма каквог зла противниковог, Ти, сам Владару, Творче свега, удостој ме да Твојом истинском светлошћу и просвећеним срцем творим вољу Твоју, сада и увек и у векове векова. Амин.

 

Молитва пета, светога Василија Великог:

Господе Сведржитељу, Боже сила и сваког тела, који на висинама живиш и на смерне гледаш, а који срца испитујеш и оно што је сакривено у људима унапред знаш, беспочетна вечна Светлости, у које нема промене или сенке измене, сам, бесмртни Царе, прими наша мољења, која Ти сада упућујемо од прљавих усана, ослањајући се на велико Твоје милосрђе, и опрости нам сагрешења наша која учинисмо делом и речју и мишљу, свесно или несвесно, и очисти нас од сваке прљавштине тела и духа. И даруј нам да бодрим срцем и трезвеном мишљу пређемо сву ноћ овога живота, очекујући долазак светлог и предсказаног дана јединородног Сина Твога, Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, у који ће Судија свих доћи са славом да свакоме да по делима његовим, да нас не затече пале и разлењене него бодре, орне за делање и готове да уђемо са Њим у радост и божанску дворану славе његове, где је непрестано ликовање оних који празнују и неисказана сладост оних који гледају неизрециву лепоту лица Твога. Јер си Ти истинита светлост, која просвећује и освећује све и сва, и Тебе пева сва твар у векове векова. Амин.

 

Молитва шеста, светога Василија Великог:

Благосиљамо Те, превишњи Боже и Господе милости, који увек чиниш с нама оно што је велико и неиспитљиво, славно и неизмерно; који нам дајеш сан ради окрепљења наше слабости и ради одмора нашег тела. Захваљујемо Ти што нас ниси погубио са безакоњима нашим, него си показао своје свагдашње човекољубље и подигао нас који смо спавали да славимо моћ Твоју. Стога молимо Твоју неизмерну доброту: просвети наше мисли, отргни из тешког сна лености очи и ум наш, отвори наша уста и испуни их Твоје хвале, да бисмо радосно могли певати и исповедати се Теби, у свима и од свих слављеном Богу, беспочетном Оцу, са јединородним Твојим Сином, и свесветим и благим и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.

 

Молитва седма, Поноћна песма Пресветој Богородици:

Благодат Твоју славим Владарко, и молим Те, ум мој облагодати. Научи ме да идем право путем Христових заповести. Оснажи ме да молитвено бдим, сан мрзовоље одгонећи. Свезана оковима греха, разреши ме молбама Твојим, Богоневесто. Чувај ме и ноћу и дању, избављајући ме од непријатеља који војују против мене. Оживи ме умртвљеног страстима, Ти, која си родила животодавца Бога. Просвети моју ослепљену душу, Ти, која си родила незалазну светлост. О дивна палато Господња, учини ме домом Духа божанског. Ти, која си родила Лекара, излечи давнашње страсти душе моје. На стазу покајања упути мене кога витла животна бура. Избави ме огња вечнога, и црва злога, и тартара, да не постанем радост ђаволима ја који сам подлегао многим гресима. Свебеспрекорна, начини новога човека од мене остарелог кроз неосетљива сагрeшења. Удаљи ме од сваке муке и умоли Владара свих. Удостој ме да са свима светима добијем небеско весеље. Пресвета Дјево, услиши глас непотребног слуге Твога. Пречиста, дај ми често бујицу суза која очишћава прљавштину душе моје. Непрестано Ти приносим јауке од срца, одобровољи се, Владарко, прими моју молитвену службу и принеси милосрдном Богу. Ти, која си изнад анђела, учини ме вишим од овога света. Светлосни заклоне небесни, руководи у мени духовну благодат. Свебеспрекорна, подижем на похвалу руке и усне, упрљане прљавштином. Избави ме душегубних злоба, молећи усрдно Христа, коме приличи част и поклоњење, сада и увек и у векове векова. Амин.

 

Молитва осма, Господу нашем Исусу Христу:

Многомилостиви и свемилостиви Боже мој, Господе Исусе Христе, из велике љубави сишао си и оваплотио се да би спасао све. И опет, Спа

се, спаси ме по благодати, молим Те. Јер ако ме спасеш због дела, онда то није благодат и дар, него дуг. О велики у милосрђу и неисказани у милости, Ти си, о Христе мој, рекао: који верује у мене, биће жив и неће видети смрти вавек. Ако, дакле, вера у Тебе спасава очајнике, ево верујем: спаси ме, јер си Ти мој Бог и Саздатељ. Нека ми се место дела урачуна вера, Боже мој, стога не тражи дела која ме оправдавају. Но, ова вера моја нека замени све, нека она одговара, нека ме она оправдава, нека ме она покаже учесником Твоје вечне славе, да ме не би уграбио сатана и да се не би похвалио, о Речи, да ме је отео из Твојих руку и заштите. Но, хтео ја или не хтео, спаси ме, Христе Спасе мој; похитај брзо, брзо, погибох, јер си Ти Бог мој од утробе матере моје. Господе, удостој ме да Те сада заволим као што некада заволех сами грех, и да опет служим Теби без лености усрдно, као што раније служих лажљивом сатани. Особито пак служићу Теби, Господу и Богу моме Исусу Христу, у све дане живота мога, сада и увек и у векове векова. Амин.

 

Молитва девета, Анђелу чувару:

Свети Анђеле, који стојиш уз моју јадну душу и гледаш мој страсни живот, не остави ме грешнога, нити одступи од мене због моје неуздржљивости. Не дај места злом демону да овлада мноме помоћу насиља овог смртног тела. Ојачај моју бедну и слабу руку, и упути ме на пут спасења. О, свети Анђеле Божји, чувару и покровитељу моје јадне душе и тела, опрости ми све чиме те увредих у све дане живота свога; и ако што сагреших ове прошле ноћи, заштити ме данас, и сачувај ме од сваког искушења ђаволског, да не бих никаквим грехом прогневио Бога, и моли се за мене Господу, да ме учврсти у страху своме и покаже ме достојним слугом своје доброте. Амин.

 

Завршна јутарња молитва Пресветој Богородици:

Пресвета Владарко моја, Богородице, својим светим и свемоћним молбама одагнај од мене, смерног и бедног слуге Твог: мрзовољу, заборавност, неразумност, нерад и све нечисте, рђаве и хулне помисли из јадног срца мог и из помраченог ума мог, и угаси пламен страсти мојих, јер сам убог и јадан; избави ме од многих и горких успомена и подухвата, и ослободи ме од свих злих делања, јер си благосиљана од свих нараштаја, и слави се пречасно име Твоје у векове векова. Амин.

 

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова. Амин.

 

Ако је присутан свештеник:

Господе помилуј, Господе помилуј, Господе помилуј, благослови!

Ако нема свештеника:

Господе помилуј, Господе помилуј, Господе помилуј!

 

И отпуст: Господе Исусе Христе, Сине Божји, ради молитава пречисте Твоје Матере, преподобних и богоносних отаца наших и свих светих, спаси ме грешнога. Амин.

 

Беседа јеромонаха Јована (Максимовића) поводом његовог избора за епископа Шангајског Руске Заграничне Цркве

 Београд, Мајa 27, 1934. по Јулијанском Календару.

Ваше Блаженство, Високопреосвештени Архипастири:

„Хајте за мном, и начинићу вас ловцима људи“ (Матеј 4:19), рекао је Господ, позивајући своје прве ученике. У најранијем детињству нисам замишљао да ће овај позив бити упућен мени, иако сам од почетка знао да желим да служим истини. Моји родитељи су у мени распламсали жељу да чврсто стојим за истину, а моју душу су освајали примери оних који су жртвовали своје животе за њу, водећи борбу против Царева када су прогонили веру спасења, борећи се за Цареве када су они били носиоци и заштитници побожности.

Слабо сам разумео пут којим треба да идем. Како сам растао, размишљао сам да се посветим војсци или цивилној служби моје Отаџбине, која је тада била бастион и чувар истинске побожности.

Уписао сам се у школу посвећену једној од најславнијих страница Руске историје (Петров Полтавски кадетски корпус), али сам осећао да имам и други позив. То је подржавало моје пријатељство са мојим учитељем, протојерејем Сергејем Четвериковим, и ректором богословије, сада архиепископом Варламом.

Дан када сам завршио средњу школу био је дан када је нови јерарх ступио на своју катедру у граду у којем сам требао да стекнем високо образовање (сада Митрополит Антоније, тада Архиепископ Харковски), који је заувек постао водич у мом духовном животу. Научивши академске науке, све више сам урањао себе у науку о наукама, проучавању духовног живота.

Манастир у коме је живео овај архипастир и Црква су ме више привлачили него школа у којој сам учио грађанске науке.

Слом државне власти у нашој Отаџбини ме је коначно уверио да је све на овој земљи пролазно и да су моћ и способности човечанства слабе, те сам одлучио да напустим вреву и бригу земаљског живота, посветивши се искључиво служби Богу.

Али служба Богу, која је позивала моју душу са ауторитетом да се „одрекнем себе, и узмем Крст свој, и пођем за Њим“ (Матеј 16:24, Марко 9:24), истовремено је у мени усадила унутрашњу обавезу да постанем ловац људи. Чак и пре него што су моје спољашње везе са лаичким светом прекинуте, жеђ за теолошким знањем ме је привукла школи посвећеној великом СВЕТОМ САВИ СРБСКОМ, а ЗАТИМ И ПУТУ КОЈИМ ЈЕ ОН ИШАО И ПОКАЗАО. 

Данас, устима Архипастира Цркве, позван сам да преузмем архипастирску службу. Не усуђујем се сматрати достојним овог чина, признајући своју грешност, али се плашим да одбијем овај позив, послушавши речи Господње упућене грешном, али покајаном Петру: „Ако ме љубиш, паси овце моје, паси јагањце моје.“ Свети Јован Златоусти, објашњавајући овај одломак из Јеванђеља, истиче да као доказ љубави према Господу, Он није захтевао ништа осим подвига да буде пастира. Зашто је пастирска служба толико важна у очима Господњим? Зато што су пастири, како је рекао Павле, „сарадници Божији“ (1. Коринћанима 3:9). Христос је дошао на земљу да обнови окаљани лик Божији у човеку, да призове човечанство, да га уједини у једној личности, да прослави једним устима и једним срцем свог Творца. Изазов сваког пастира је да привуче људе ка овом јединству, како би се поново родили и осветили. Шта може бити веће од обновљења створења Божијег? Какво веће добро може бити дато ближњем него припремити га за вечни живот? Овај изазов није лако испунити – човек се мора борити против људске природе која је искварена грехом. Често се суочавамо са неразумевањем, понекад намерним отпором и мржњом оних које волимо и о којима бринемо. Несебичност пастира мора бити велика, и велика мора бити љубав према његовом стаду. Он мора бити спреман да све издржи због стада, и свако јагње мора пронаћи место у његовом срцу, на свако јагње мора применити неопходни лек, како је одређено по карактеру и околностима сваког.

Колико год тешке и сложене биле дужности обичног пастира и колико год велика била његова одговорност за спасење свог стада, колико више тек рећи о архипастиру? Заиста, речи Господње су упућене њему, једном речене пророку Језекиљу: „Сине човечији, поставио сам те стражарем дому Израиљевом“ (Језекиљ 3:17).

Архипастир је одговоран не само за сва јагњад која му је Бог поверио, већ и за своје пастире. Он ће одговарати за сваког грешника кога није могао да доведе до мудрости, за сваког који је кренуо путем истине, а затим залутао. Његова је дужност да трпи болести својих оваца и тиме их исцељује, као што је то чинио и Главни Пастир, Христос, „Његовим ранама исцелисмо се“ (Исаија 53:5). Архипастир нема лични живот, јер се мора у потпуности посветити задатку спасавања људских душа и водити их ка Царству Небеском. Мора бити спреман да издржи сав гнев, прогоне, па чак и смрт зарад истине, да пије из чаше Христове и да се крсти Његовим крштењем (Матеј 20:23; Марко 10:39). Он мора да се брине не само о онима који му долазе, већ и да тражи и враћа залутале овце, носећи их на својим раменима. Његов задатак је да објави Христово учење онима који Га не познају, сећајући се заповести Господње: „Идите по целом свету и проповедајте јеванђеље сваком створењу“ (Марко 16:15). Испуњен свешћу васељенске Цркве, пастир се не може ограничити на бригу само о онима који су му поверени, већ мора гледати на Васељенску Цркву Христову својим духовним очима, желећи да просветли све народе и желећи њихов успех у истинској вери, јер у Цркви „нема ни Јеврејина ни Јелина, ни роба ни слободног“, него су сви деца у једнакој љубави Оца Небеског.

Тежећи спасењу људи, пастир мора да се прилагоди њиховим осећањима; да би привукао свакога, опонашајући апостола Павла, мора бити у стању да каже и: „Јудејима постадох као Јудејац, да бих придобио Јудејце; онима који су под законом, као под законом, да бих придобио оне који су под законом; онима који су без закона, постадох као без закона, премда нисам Богу без закона, него сам у закону Христовом, да бих придобио оне који су без закона. Слабима постадох као слаб, да бих придобио слабе; свима сам постао све, да бих како год неке спасао“ (1. Коринћанима 9: 20-22).

Бринући се о спасењу људских душа, мора се запамтити да људи имају физичке потребе које се јасно испољавају. Не може се проповедати Јеванђеље, а да се љубав не покаже делом. Али се мора пазити да брига о физичким потребама ближњих не заокупи сву пажњу пастира и не омета његову бригу о њиховим духовним потребама, сећајући се речи апостола: „Није право да ми оставимо реч Божију и служимо за трпезама“ (Дела апостолска 6:2). Све мора бити усмерено ка стицању Царства Небеског и испуњењу Јеванђеља Христовог. Истинско хришћанство не састоји се од апстрактног размишљања и учења, већ је укључено у живот. Христос је дошао на земљу не само да би људе научио новим знањима, већ да их призове у нови живот. У земаљском животу припремамо се за вечни живот. Околности и догађаји временског живота утичу на духовни живот човека. Они који су чврстог карактера превазилазе утицај своје околине, док слаби подлежу њој. Јаки духом су подстакнути услед прогона, док слабашни падају. Зато је, колико је то могуће, потребно створити услове под којима би највећи број људи стекло духовно уздизање.

Пастир не може да се одвоји од учешћа у друштвеном животу, али мора да учествује у свом својству као носиоц закона Христових и као представник Цркве. Свештеник не може да се претвори у обичног политичког или друштвеног активисту, заборављајући главну суштину своје службе и свој задатак. Царство „није од овога света“ (Јован 18:36), и Христос није основао земаљско царство. Уздржавајући се од тога да постане политички вођа и избегавајући партијске сукобе, пастир може да упали духовну светлост на таму овога света, како би његова паства знала пут којег да се држи и била хришћанска и у свом личном и у свом друштвеном животу. Архипастир мора бити у стању да сваком човеку пружи духовни савет: и монаху пустињаку који чисти душу од празних мисли, и сувереном цару, и генералу који иде у рат, и обичном грађанину. Ово је посебно потребно за пастира Руске Цркве, чија је судбина уско повезана са догађајима у нашој Отаџбини.

Мало је Руса остало нетакнуто појавом који дубоко потресају душу свакога ко о тим догађајима размишља. Може ли неко остати равнодушан видећи да су се горке речи пророка Исаије манифестовале над светим Кремљем: „Како је верни град постао блудница! Беше пун правице, правда је становала у њему, а сада станују убице“ (Исаија 1:24). Која верујућа душа није шокирана скрнављењем светиња и нечувеним прогонима! Сви синови Русије на овај или онај начин осећају дах црвене звери која напада Христову Невесту.

Хришћани су од првих векова трпели прогоне за Христа, али се никада нису радовали прогонитељима, већ су дизали глас против њих. У првим вековима, многи браниоци вере и мученици су осуђивали прогонитеље, а њихов пример је следило велико мноштво јерараха и исповедника. У мирним временима, јерарси и подвижници поучавају, а у злим временима осуђују оне који поседују моћ. Русија је изграђена под директним утицајем својих великих пастира и људи молитве. Не можемо а да не тугујемо гледајући разарање великог дома Богородице, који се некада звао Руски суверенитет. Не можемо а да не осетимо бол када се душе и тела наших ближњих растргавају, када страх од смрти приморава на ћутање наше архипастирe и пастире у нашој Отаџбини. Чак и ван граница Русије остајемо њени синови. Прогнани из наше земаљске Отаџбине, настављамо да будемо духовно стадо Светих патријараха Петра, Алексеја, Јоне, Филипа и Ермогена. Остајемо део страдалне и прогоњене Руске Цркве, натопљене крвљу свештеномученика Владимира Кијевског, Вењамина Петроградског, Гермогена Тобољског, Митрофана Астраханског, Андроника Пермског и безброј других новомученика и исповедника. Њихово наслеђе је оно што држимо светим, што морамо чувати до времена када Бог одобри да се Његова сила пројави и када се зачује труба православних хришћана. До тада морамо остати у духовном јединству са прогоњенима, јачајући их молитвом.

Љубимо њихове окове из даљине, тугујемо због оних који су посустали. Знамо да су понекад и древни исповедници истине посустајали. Али имамо оличења чврстине: Теодора Студита, који је осуђивао отпадништво од истине Цркве, пример Максима Исповедника, пример патријарха Ермогена.

Бојимо се да не скренемо са путева којима су они ишли, јер ако су они који пате под садашњим јармом оправдани људском слабошћу, шта ћемо рећи ако се ми плашимо само претњи? Живећи у релативној безбедности, морамо бити јаки духом да бисмо обновили оно што је уништено, ако Господ сматра да је потребно „ослободити Сион из ропства“, да бисмо следили стопама оних који су страдали за истину, ако се укаже потреба. Зато пре свега морамо сачувати јединство у уму и духу, представљајући јединствену Руску Цркву, а истовремено вршити велику мисију међу другим народима. Од првих векова хришћанства у Русији, проповедници су одлазили у удаљене крајеве. Прослављени на почетку били су Свети Кукша, Леонтије Ростовски, касније Стефан Пермски, Инокентије Иркутски, а ближе нашем времену, Макарије, Апостол Алтајски, и Николај Јапански. Сада је расејани Руски народ постао мисионар вере до свих крајева земље. Изазов Руске Заграничне Цркве је да просветли што више људи из свих народа.

Ради овог циља, Синод Руске Заграничне Цркве ме шаље у земљу из које физичко Сунце излази, али којој је потребно осветљење духовним Сунцем Истине.

Признајем своје слабости; из послушности мојој црквеној хијерархији и мом духовном предводнику, подвргавам се овом избору не због части и моћи, већ да бих се предао служењу Цркви.

Молим се Господу Богу да ми помогне и да ме ојача да радим за истину до смрти.

На овај велики дан, молим се за оне који су ме васпитавали и водили својим речима и примером, молим се за оне међу којима сам до сада обављао црквено служење, за омладину коју сам васпитавао, за моје будуће стадо, за Васељенску Цркву, за страдалну Руску Земљу! Уздам се у молитве и заступништво великог мноштва небеских заштитника хришћанских народа.

Молим и вас, јерарси Божији, и из даљине молим мог архипастира, владику Виктора, да се молите за мене и да ми подарите Божји благослов.

Београд, 27. мај 1934.