СВЕТИ ГРИГОРИЈЕ ПАЛАМА - БЕСЕДА НА ПРИЧУ О БЛУДНОМ СИНУ (Лк. 15: 11-32)

1. Биће глад, рекао је пророк, оплакујући Јерусалим, али не глад хлеба и воде, него
глад слушања речи Божије (Ам. 8; 11). Глад је стање лишености и уједно жеље за
најнеопходнијом храном. Постоји, међутим, и глад која је гора и мучнија од ове
глади, а то се догађа онда кад човек, будући лишен онога што је неопходно за
спасење, не схвата своју несрећу и нема чак ни жељу за спасењем. Гладан човек
који не налази храну обилази све уздуж и попреко, тражећи не би ли негде нашао
хлеба; обрадује се чак и када пронађе плесниво тесто, или када му неко понуди
погачу од проса или мекиња, или какву другу слабо цењену храну, и то у оној мери,
у којој је пре, док је гладовао, патио. Тако и човек који је духовно гладан, тј. који је
лишен духовне хране а има жељу за њом, обилази све уздуж и попреко у потрази за
оним ко има дар учења од Бога; ако га нађе, са радошћу окуша хлеб духовног
живота, тј. спасоносну реч. Ову реч не може да не нађе онај ко је до краја упорно
тражи: Свако ко иште добиће, и ко тражи наћи ће, и ко куца отвориће му се, рекао
је Господ (в. Лк. 11; 10).

СУТРА ЈЕ НЕДЕЉА

Ветар не уме да броји дане. Цвеће не уме да броји дане. Птице не умеју да броје
дане. Ни Сунце, ни Месец, ни звезде не умеју да броје.
Али, и ветар и цвеће и птице, па и Сунце и Месец, знају:
СУТРА ЈЕ НЕДЕЉА.
Моја мама уме да броји дане. Зато се суботом после подне припрема, а припрема и
нас.
- Децо, СУТРА ЈЕ НЕДЕЉА.
А ми, опрани, чисти, без много речи и шале, сви идемо у кухињу.
Мајка меси просфору.
Ја палим кандило
. Наша Марија припрема кадионицу.
Пали мали црни брикет и на њега ставља тамјан.
Кућа дивно мирише.
Нека изиђе молитва моја као кад пред лице Твоје...
СУТРА ЈЕ НЕДЕЉА.
Просфора је замешена.

СВЕТА ТАЈНА БРАКА И ПОРОДИЦЕ

“У почетку стварања Бог их је створио као мужа и
жену. Због тога ће оставити човјек оца својега и матер
и прилијепиће се жени својој, и биће двоје једно тијело.
Тако више нису двоје него једно тијело. А што је Бог
саставио човек да не раставља”
(Мк. 10,6-9.)
рак је установљен од стране самог Творца и то је свештени савез мужа и
жене, благословен и освећен посебном Тајном у Цркви.
“Православни брак је света тајна по којој се два лица разнога пола, на
начин прописан Црквом, везују доживотном духовном и телесном везом ради
потпуне животне заједнице и (благословеног) рађања и (хришћанског) васпитања
деце."
Посебан благослов који Црква даје мушкарцу и жени који ступају у брак
зове се “тајна”. Зашто?

ДЕЧИЈА ИСПОВЕСТ И БРИГА РОДИТЕЉА О ДУШИ ДЕТЕТА

Молитва родитеља Господу Богу
да васпитају децу да буду добри хришћани

Боже, наш милостиви и небески Оче! Помилуј нашу децу (имена), за коју Те смирено молимо и коју поверавамо Теби да их штитиш и стараш се за њих. Усади у њих снажну веру, научи их да имају поштовање према Теби и удостој их да силно воле Тебе, нашег Саздатеља и Спаситеља. Упути их, Боже, на пут истине и добра, да би све чинил^ у славу имена Твога. Научи их да живе побожно и у врлини, да буду добри хришћани и корисни људи. Подари им здравље душевно и телесно и успех у свему што чине. Избави их од лукавих замки ђаволских, од многобројних искушења, од нечистих страсти и од нечасних и рђавих људи. Ради Твога Сина, Господа нашег Исуса Христа, молитвама Његове Пречисте Мајке и свих Светих, доведи их до тихог пристаништа Твога вечног Царства, да би са свима праведнима увек славили Тебе, са Јединородним Твојим Сином и животворним Твојим Духом. Амин.

+ Помаже Бог драга децо и родитељи. Потрудићу се да са избором православних текстова упутим младе читаоце и њихове родитеље на корисно размишљање о важности исповести деце и њиховог живог литургиског учешћа у животу Цркве. Ваш о. Стефан.+

СХИЕПИСКОП ПЕТАР ЛАДИГИН Непоколебиви стуб Цркве Катакомбне

                                                  

На дањашњи дан, Руска Истински Православна (катакомбна) Црква прославља подвижника и свештеноисповедника Схиепископа Петра ( Ладигина, +1957.), посљедњег канонског епископа ИПЦ и уједино њеног Првојерарха до краја педесетих година двадесетог века. Извукли смо кратко житије из његове аутобиографије коју је Владика Петар диктирао својим духовним чедима у деловима јер је био полуслеп. Диктирање Владике Петра је је записивано у строгој тајности од стране разних људи и у различито време. Неколико делова од тих рукописа су заувек изгубљени али ови што постоје су непроцењиви извор сазнања о животу исповедника прогоњене Катакомбне Истино Православне Цркве.

Свештеноисповедник Схиепископ Петар се родио у селу Велики Селег, Красногорска област, недалеко од града Глазов (Удмуртија), 1. децембра 1866. године. На кршењу је добио име Потапиј Трофимович Ладигин. У младости за време службе у Царској армији, град Кијев, постао је духовно чедо старца Јоне ( у схими Петар), који је у своје време био духовно чедо св. Преп. Серафима Саровског чудотворца. По завршетку армије П. Ладигин се обратио старцу за благослов ступити у Кијево Печерску Лавру, међутим о. Јона је уместо Кијева благословио одлазак у Јерусалим и на Свету Гору ( Атон), где је 1880. године пострижен у монаха под именом Питирим. Године 1889. постаје јеромонах, а 1910. године настојатељ Андрејевског подворја Атонских манастира у Одеси( Украјина).

Како се треба спремати за венчање?

Брачни живот треба да започне од духовне припреме.
Младожења и млада пре брака обавезно треба да се исповеде и да се причесте
Светим Тајнама. Пожељно је да се три-четири дана пре тога припремају за тајне исповести
и причешћа.
За венчање треба припремити две иконе – Спаситеља и Мајке Божије, којима се за
време тајне благосиљају млада и младожења. Раније су се ове иконе узимале из
родитељских кућа, предавале су се као домаћа светиња од родитеља деци. Иконе доносе
родитељи, а ако они не учествују у тајни венчања – млада и младожења.
Млада и младожења купују бурме. Бурма је знак вечности и нераскидивости
брачног савеза. Једна бурма треба да буде златна, а друга сребрна. Златан прстен
симболизује својим блеском сунце, чијој светлости се у брачном савезу уподобљава муж,
а сребрно – је слика месеца, мањег светила, које блиста одраженом сунчевом светлошћу.
Данас се за оба брачна друга по правилу купују златне бурме. Бурме такође могу имати
украсе од драгог камења.
Међутим, ипак је главна припрема за предстојећу тајну – припрема за причешће.
Света Црква препоручује онима који ступају у брак да се припреме подвигом поста,
молитве, покајања и причешћа. Млада и младожења који желе да се сједине у Тајни брака,
припремају се за примање благодати постом и покајањем, а на дан венчања заједно се
причешћују Светим Божанским Тајнама. Они се обично причешћују или на дан венчања
или уочи тога.

СВЕТИ НИКОЛАЈ ЈАПАНСКИ

Свети Николај Јапански (1836.-1912.), православни равноапостолни светитељ, архиепископ и просветитељ Јапана.

Рођен је 1. августа 1936. у селу Берјоз, у Смоленској области. Рођено име му је Иван Димитријевич Касаткин. Завршио је богословију у Смоленску 1857. године, затим Петроградску богословску академију где се спремао да остане и прими професорску дужност.

22. јуна 1860. Иван Касаткин се замонашио и узео Николај и примио чин ђакона, а седам дана након тога рукоположен је за свештеника Руске Православне Цркве.

29. јуна исте године кренуо је из Петрограда за Хакодате, Јапан. У Хакодате је стигао тек у јуну 1861. године. Тамо је након седам година изучавања јапанског језика започео проповед Јеванђеља Јапанцима на њиховом матерњем језику.

1869. Свети синод РПЦ доделио је Николају чин архимандрита и поставио га на чело мисије у Јапану, у надлежности епископа Камчатке. Фебруара 1871. је прекинута мисија због почетка руско-јапанских сукоба и Николај се привремено вратио у Русију.

Вративши се из Русије, отац Николај је започео свој рад на превођењу Библије, катихизиса, молитвеника и житија светих на јапански језик.

Јануара 1872. свети Николај се преселио у Токио.

СВЕШТЕНОМУЧЕНИК ПЕТАР, ЕПИСКОП ВОРОЊЕШКИ

Инокиња Татјана Спектор,

Леснински манастир, РИПЦ

                                                 

 Aрхиепископ Петар  примио је Вороњешку катедру у фебруару 1926. године, после упокојења Митрополита Владимира (Шимкјевича, +1925). Владика Петар је говорио да је њему било предложено да бира између две катедре: Њижгородске и Вороњешке. Он је одабрао Вороњеж, зато што је увек волео вороњешке светитеље Митрофана и Тихона и новопрослављенога светитеља Антонија (Смирницког), чија  се канонизација није  десила због  револуције.

Прво је  Владика Петар допутовао у Вороњеж 16/29 јула 1925. године, да би помогао Митрополиту Владимиру у борби против обновљенаца, организације коју су основале бољшевичке власти, када нису успели да растуре Цркву у Вороњешкој епархији путем „одузимања црквених драгоцености“. Вороњешка епархија видела је истинско лице совјетске власти већ 1918. Године када је пуцано у црквену поворку. У лето 1919. године у „Чеки“  мучили су иноке Митрофановског манастира и друге свештенослужитеље, чија је тела (бројем 14), са траговима мучења, открио корпус генерала Шкура у септембру. Следећа жртва режима постао је Архиепископ Вороњешки и Задонски Тихон (Василиј Варсонофјевич Никаноров, 1855-1919), обешен на царским дверима Благовештенског сабора.

Претучен свештеник СИПЦ-јеромонах Максим

http://www.pravda.rs/2013/01/24/jeromonah-brutalno-pretucen-sipkama/

Лични став о е. Артемију

На дан силаска Светога Духа на апостоле СИПЦ је прославила празник у новоподигнутом храму који је баш том празнику у част подигнут. Храм је 50% завршен, сада иде друга фаза изолација итд...И док смо се радовали напретку наше Цркве, и утехама новога храма до нас је дошла информација да је е. Артемије исповедио (коначно) своју веру.
Сада ми на памет дође овај текст :

уторак, 23. новембар 2010.

Коментар Истински Православног свештеника о „афери Артемије“ (English version available)

Отац Стивен Ален

(English version)

Добро се сећам када је 1990. епископ Артемије заједно са оцем Савом Дечанским и многим следбеницима саставио јавно  саопштење против свејереси екуменизма. То је било „повлачење линије по песку“. Tада је свима са здравом савешћу било очигледно да ће ако одустане погазити своју савест и да ће свесно и јавно пасти у јаму општења са јереси коју је сам изабрао. Управо се то и десило. На овај начин он се сурвао са моралног врха – смело је исповедио веру и био на рубу прекида општења са јеретицима – на оно што је данас: жалосна фигура без идентитета, ни врућ (тј. исповедник Вере), ни хладан (тј. размажени, еврократски, псеудо-епископ, као остали из Српске патријаршије), него млак, са нејасном и конфузном еклисиологијом, узалуд се трудећи да остане на неком црквеном положају.

Владика Артемије је урадио оно што један антиекумениста НЕ СМЕ да уради: Он је препознао екуменисте… и онда је остао са њима у општењу! То је крајњи екуменизам: да антиекумениста саслужује са екуменистима! То је најпотпунији тријумф екуменизма који се могао замислити – он тако тријумфује као универзални, разарајући, ментални и духовни отров, који неком демонском, фаталном привлачношћу присиљава чак и антиекуменисте да се моле са екуменистима, на тај начин јасно и прецизно исповедајући оно што екуменисти уче: није важно у шта верујеш докле год се молимо заједно.  

Пошто је урадио оно што један исповедник Вере НЕ СМЕ  да уради – препознао јеретике и онда остао у  општењу с њима – епископ Артемије је погазио своју савест, онеспособио се за доношење добрих одлука, завео верне и оштетио темељ истинске Вере.

Да ли ће он сада, годинама касније, имати моралне бистрине да увиди своје грешке и поништи их? Данас, овде и сада, хоће ли ће имати храбрости и чистоте ума и душе да каже: „Јавно исповедам да је требало ДАВНО да прекинем општење са патријаршијом, зато што је ЈЕРЕТИЧКА! Јавно исповедам да је требало да ступим у Истинско Православље пре много година, и сада намеравам да урадим тако“? Помолимо се да тако буде, због његовог спасења, и душа многих!

Priest Steven Allen

Church of St Spyridon  (GOC)

Detroit, Michigan

 Добри о. Стивен био је запрепаштен начином расуђивања е. Артемија. Али ми у Србији мада знајући да је е. Артемије поникао у СПц(СЕц) и да је хиротонисан од стране и тадашњих и садашњих екумениста ипак смо желели веровати, мимо свих рационалних негација да је могуће, у промену курса е. Артемија. Од екуменисте у Истински православнога.

 

 Многи ће рећи да немам право да кажем да је епископ Артемије екумениста, јер је он објавио прве анти екуменске текстове у Србији и да се први огласио као противник свим новотаријама итд...Наравно да није тачно да је е. Артемије био први, јер ко је читао "Љубостински стослов" светога владике Николаја свештеномученика, или дело о. Јустина Поповића о свејереси екуменизма, ко је знао монахе србе који су живели у Истинском православљу давно пре књиге Саве Јањић, тај неће Артемија величати као неког зачетника у Србији антиекуменизма. Али свакако да је и е. Артемије дао велики допринос да се расветли јерес екуменизма када говоримо о србском говорном подручију. Али једно је писати а друго делати.

И зато смо и градили наду да можда нешто буде од е. Артемија. Заборавили смо сва његова саслуживања са екуменисима ( мислим спц екуменисте као и друге из светског "православља" екуменисте и новокалендарце), заједничка "причешћивања" са Вартоломејим фанарским, и због доброг народа који је стао уз њиховог Владику и духовника и ми смо стали да шаљемо добре поруке наде да можемо бити једно( заједно) са мало добре воље, а то је да се одбаци потпуно јерес екуменизма. Одговора на "сигнале" није било. Напротив, гордо игнорисање СИПЦ показало је на делу да је епископ (да ли је сада уопште епископ када је признао спц) Артемије истога духа као и његова браћа која су га отерала са катедре епископа Рашко Призренског.

Подсећам како је наш блог сајт пропратио тај дан линк.

И шта сада осећам. Наравно тугу. Не за е. Артемијем. Он је оно што је увек и био. Тугу за обманутим народом који га и сада слави као неког победника који је исповедио нешто што они препознају као исповедништво. Да је јеретик благодатан до осуде сабора. А сабор организују јеретици. И патријарх је благодатан јер је паљење менора на ханука јеврејски празник у Београдској синагоги ЛИЧНИ!!! грех тог патријарха. А што канон каже и забрањује да се уђе у синагогу а камоли учествује у јеврејском обреду, а свети Сава забрањује да се православни чак лече код јеврејскога лекара, до је сада већ оштра зилотска терминологија и није по е. Артемију "царски пут"...И имало би још много тога да се каже за ово кристално јеретичко исповедање е. Артемија.Али да неби звучао супротно од онога што осећам стајем. И плачем. Уздајући се у Господа да је то још једно сито кроз које ће се јерес одвојити, а православни препознати...

                                                                      О.Стефан

Текст написан 2014