АКАТИСТ СВЕТИТЕЉУ ФИЛАРЕТУ ЊУЈОРШКОМ (ВОЗНЕСЕНСКОМ)

                                       КОНДАК 1.

Изабрани архипастиру стада Христовог, одбрано вере православне, ти који верне учиш побожности и прекореваш неверне, пламени разобличитељу јеретика, молитвениче за оне који те поштују и брзи помоћниче у невољама и и искушењима, приписујући ти похвале, са љубављу кличемо:

Радуј се светитељу Филарете, Цркве Православне велики заштитниче.

СХИИГУМАНИЈА ТЕОДОРА ЛЕСНИНСКА

Акатист Пресветој Богородици за њену чудотворну икону "Неочекивана радост"

Кондак 1

Благодарну песму приносимо ти Богородице, изабраној од свих народа Божија мати и Царице, која си се јавила грешном човеку да га одвратиш са пута безбожности. А ти, имајући неисказано милосрђе, ослободи нас свих беда и грехова, да ти кличемо:

Радуј се ти која вернима дарујеш неочекивану радост.

СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ: СЛОВО ПРОТИВ ЗРЕЛИШТА

Беседа из 4. века као данас изречена!!!

Пир Гуча

1) Може ли се то отрпјети? Може ли се поднијети? Са вама самима ја хоћу да се судим, против вас самих. Тако је и Бог поступио са јеврејима; обраћајући им се против њих самих, Он је говорио: Људи моји, шта вам учиних, или чиме вас увриједих, чиме вам дотужих? Одговарајте Ми (Мих. 6:3); и још: које        нађоше оци ваши у Мени погрешење (Јер. 2:5)? Њему хоћу и ја да подражавам, и опет ћу вам рећи: може ли се то отрпјети, може ли се поднијети?
 Послије толико дугих бесједа, послије толиког учења, неки, оставивши нас, потрчаше да гледају на коње како се утркују и падоше у такво бјеснило, да су испунили читав град непристојним шумом и крицима који тјерају на смијех, или, боље је рећи, на плач.

ПРЕПОДОБНИ ПАЈСИЈЕ ВЕЛИЧКОВСКИ

Свети Пајсије Величковски се родио у једном руском селу у XVIII веку. Он је од најраније младости заволео чистоту и простодушност, разликујући се по свему од остале деце свога узраста. Читање Житија Светих је у његовој души разбуктало чежњу да напусти овај свет и постане монах.

Као младић био је послат на школовање у Кијев. Тамо је наставио да чита и подражава животима Светих, тако да се временом све мање занимао за овосветско образовање. Он је због тога потпуно запоставио учење и управитељ школе је од Пајсија затражио објашњење за рђаво учење. Пајсије, који је иначе увек био стидљив и скроман младић, одговорио је управитељу сасвим отворено, говорећи:

"Први разлог је тај што намеравам да постанем монах, а знајући да не знам када ће ми доћи смртни час, желим да постанем монах што је пре могуће. Други разлог је тај што од тог спољашњег учења не видим никакву корист за душу, јер учим само о паганским божанствима и 'мудрацима'. Од свог премногог познавања паганске мудрости данашњи људи духовно потпуно ослепеше и одступише са правога пута. Пагански 'мудраци' говоре високоумне речи, а у душа им је пуна мрака и незнања, и сва им је мудрост само на језику. Не видећи никакву корист од таквога учења и бојећи се да ће ме оно покварити, престао сам да учим".

СВЕТИ ГРИГОРИЈЕ ПАЛАМА

Св. Григорије Палама архиепископ Солунски. 

 Отац Григоријев био знатан чиновник на двору цара Андроника II Палеолога. Даровити Григорије свршивши светске науке не хте поћи на дворску службу него се удаљи у Свету Гору и замонаши. Подвизавао се у Ватопеду и Лаври. Водио борбу са јеретиком Варламом и најзад га победио. Посвећен за митрополита Солунског 1347. год. Прослављен и као подвижник, и као богослов, и као јерарх, и као чудотворац. Јављали му се наизменично: Пресвета Богородица, св. Јован Богослов, св. Димитрије, св. Антоније Велики, св. Златоуст, ангели Божји. Управљао црквом Солунском 13 година, од којих једну годину провео у ропству код Сарацена у Азији. Упокојио се мирно 1360. год. и преселио у царство Христово. Мошти му почивају у Солуну, где се налази и красна црква његовог имена.

  

О посту

1. Очима је угодно да посматрају мирно море како се блиста и сија јасном светлошћу, док његова глатка површина одражава блесак светлости. Међутим, много је пријатније не само

ЧУДЕСА СВЕТОГА КРАЉА СТЕФАНА ДЕЧАНСКОГ

Свети краљ кажњава насилнике

Ради заштите манастира од злих људи, царица Јелена (Душанова

жена) поставила је челника Ивоја. Али уместо да брани манастир од насилника и пљачкаша, он је и сам почео да чини насиља и да пљачка манастир. Но убрзо га је стигла казна Светог краља: погинуо је на коњу на очиглед својих наоружаних људи. На место Ивоја буде постављен неки Јунац, који се још горим показао: тукао је монахе а игумана је затворио. Једне ноћи јави му се у сну Свети краљ у страшној визији, од које се насилник толико препао, да је изгубио моћ говора. Кад се пробудио, урлао је као дивља звер. После те визије у току седам недеља са њега је живо месо отпадало, док у највећим мукама није издахнуо.

Свети краљ спасао манастир и народ у њему од Турака

После Косовског боја (на Видовдан 1389.), Турци су се, као бесни вуци размилели по Србији и почели да харају, пале, чине насиља и убијају. Српски народ напуштао је своје куће и имовину и бежао у шуме и неприступачне кланце, да би спасао голи живот. Маса народа из околине Дечана сабрала се у манастир, под окриље и заштиту Светог краља. Једне суботе народ је испунио манастир, као пчеле кошницу. Настала је тамна ноћ, монаси су се повукли у своје келије и манастиром је завладала тишина. Само жижак у кандилу више кивота Светог краља својом слабом и треперавом светлошћу обасјавао је мрачни простор храма и ликове Светитеља на иконостасу. Ову тишину наруши вика и јако лупање Турака на манастирску капију. Под њиховим притиском капија попусти, и они,

МОНТРЕАЛСКА ИВЕРСКА ИКОНА МАЈКЕ БОЖИЈЕ

Монтраелску Иверску икону је иконописао грчки монах на Светој Гори 1981.год. са оригиналне иконе Богомајке Вратарнице (Иверске). Јосиф Муљоз Кортес , шпанског порекла који је давно прешао у Православље, је 1982. год. икону донио у Монтреал. По његовом казивању " 24. новембра, у три сата ноћу пробудио сам се од силног благоухања. У почетку сам помислио да произлази од разних моштију, али пришавши икони она је била сва прекривена благоухајућим миром. Стао сам на мјесту од таквог чуда. Ускоро је икона однешена у храм и непрестано је мироточила са изузетком за вријеме Страсне недјеље. Интересантно је што је миро точило из руку образа Богомајке и Христа  и из звијезде на десном рамену. За то вријеме је задња страна иконе била потпуно сува."
Икона је мироточила 15 година. За то вријеме је брат Јосиф са иконом Богомајке обилазио парохије и манастире РПЦЗ у Америци, Аустралији, Новом Зеланду, Западној Европи, Бугарској.....Увијек, гдје год је икона била она је ширила љубав и саборност. Њено присуство би умножило молитвени жар до те границе да се та Литургија, у присуству иконе, могла поредити са васкршњом. Заиста је била пламени стуб у Руској Заграничној Цркви.
У ноћи између 30. и 31. октобра 1997. год. чувар иконе брат Јосиф је звјерски убијен у Атини и Чудотворна Иверска икона је нестала.....

ОКРЕТАЊЕ КОЛАЧА БЕЗ СВЕШТЕНИКА

Шире објашњење обичаја резања Славског колача погледајте на сајту светосавље.

Овде ћу Вам написати могућ начин окретања Славског колача када је свештеник СИПЦ далеко од Вас, а нисте у могућности да путујете.

Почетак:

Молитвама светих отаца наших Господе Исусе Христе Боже наш помилуј нас.

Царе Небесни, Утешитељу, Душе Истине, Који си свуда и све испуњаваш; Ризницо добара и даваоче живота, приђи и усели се у нас, и очисти нас од сваке нечистоће, и спаси, Благи, душе наше.

 Свети Боже, Свети Крепки (Моћни), Свети Бесмртни, помилуј нас. (трипут)

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.

Пресвета Тројице, помилуј нас; Господе очисти грехе наше; Владико, опрости безакоња наша; Свети, посети и исцели немоћи наше, имена Твога ради.

Господе помилуј. (трипут)

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.

Оче наш који си на небесима, да се свети Име Твоје, да дође Царство Твоје, да буде Воља Твоја и на земљи као на небу; хлеб наш насушни дај нам данас; и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим; и не уведи нас у искушење, но избави нас од злога.
Затим чиитате или још боље отпевате тропар и кондак Празника (Славе). За време читања тропара кадите колач, жито и укућане.
 Домаћин закрсти ножем колач (У име Оца и Сина и Светога Духа) и засече га унакрсно са доње стране.
Затим одмах подижете коач и са укућанима вртите павајући или читајући:

1. " Cвјати Мученици, иже добрје страдалчествовавше и вјенчавшесја, молитесја ко Господу, помиловатисја душам нашим''. ("Свети Мученици који добро пострадасте и овенчасте се, молите се Господу да помилује душе наше").

2. "Слава Тебје, Христе Боже, Апостолов похвало, Мучеников радованије, ихже проповјед Тројица Јединосушнаја''

3. "Исаије ликуј, Дјева имје во чревје и роди синв Емануила, Бога же и человјека; восток имја јему, јегоже величајушче Дјеву ублажајем''

Колач преузима домаћин, прелива вином колач унакрсно ( овде може одмах прелити и жито) по разрезаном месту, и са братом или старијим  сином (или домаћицом ако су женска чељад),  ломи колач тако да једна половина остане једном у рукама а другоме друга. Састављају половине

и љубећи свако свој крај кажу Домаћин: ХРИСТОС ПО СРЕДИ НАС; Други: И ЈЕСТЕ И БИЋЕ
онда окрену крајеве и понове а затим и трећи пут исто. Затим домаћин каже још једном исто и целивају сви укућани који славе говорећи и И јесте и биће...

Онда се пева или чита:
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу:  Молитвами Свјатаго (име Славе Светог или Преподобног или Мученика ), Милостиве очисти множества согрешениј наших.

И ниње и присно и во вјеки вјеков амин: Молитвами Богородици Милостиве  очисти множества согрешениј наших.

ПОМИЛУЈ НАС БОЖЕ ПО ВЕЛИЦЕЈ МИЛОСТИ ТВОЈЕЈ И ПО МНОЖЕСТВУ ШЧЕДРОТ ТВОЈИХ ОЧИСТИ БЕЗАКОНИЈА НАША

ДНЕС БЛАГОДАТ СВЈАТАГО ДУХА НАС СОБРА, ВСИ ВЗЕМ КРЕСТ ТВОЈ ГЛАГОЉЕМ, БЛАГОСЛОВЕН ГРАДИЈ ВО ИМЈА ГОСПОДЊЕ, ОСАНА ВО ВИШЊИХ.


затим СЛАВА ОЦУ И СИНУ И СВЕТОМЕ ДУХУ И САДА И УВЕК И У ВЕКОВЕ ВЕКОВА АМИН. ГОСПОДЕ ПОМИЛУЈ ( 3Х). МОЛИТВАМА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ,  СВЕТОГА (ИМЕ СЛАВЕ) И СВИХ СВЕТИХ  ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ БОЖЕ НАШ ПОМИЛУЈ И СПАСИ НАС!
НА СПАСЕЊЕ  КРСНА СЛАВА, ПОКРОВ  ЧАСНОМ ДОМУ ОВОМ, И СВИМ ГОСТИМА СРЕЋАН ПРАЗНИК СВЕТОГА (ИМЕ СЛАВЕ ).

                   ЧЕСТИТАМО !!!
Напомињем да се за Славски ручак обавезно помолите Оче наш, а на крају Славе обичај је да се са комадићем Славског колача умоченог у вино које је остало од преливања угаси Славска свећа...разни су обичаји, један од тих је овде написан. Наравно молитва после јела је на крају дана обавезна...
 

ПРАВА И ДУЖНОСТИ БРАЧНИХ ДРУГОВА

Извод из правила:

 § 69

Брачни другови имају ова лична права и дужности: