Искра у човеку

Пролазећи кроз овај живот некада нисмо у стању стићи сопствену мисао. Олако прихватамо грађу која се у нас слаже помислима, и без реда товаримо свуда по себи док не нађемо време да све лепо сложимо и сортирамо, шта треба избацимо. А времена нема. Као у мечу два горостаса, морамо стално држати руке бранећи своје биће и у исто време задавати ударце нашим мисленим противницима. Ако то радимо несмотрено наш противник нас коначно омамљује силином својих напада и баца на кољена.

Милан Ракић - Наслеђе

ВЛАДАЊЕ ПОБОЖНИХ ХРИШЋАНА ТОКОМ ЧЕТРДЕСЕТНИЦЕ

Правила поста која је Црква прописала у светој Четрдесетници, древни хришћани су настојали да испуњавају у свој њиховој сили и строгости, сматрајући управо св. Четрдесетницу најпогоднијим временом за подвиг и богаћење у Богу.[1] Дани свете Четрдесетнице од давнина беху сасвим различити од дана испред и иза ње. Пред наступањем поста свете Четрдесетнице, св. Златоусти је поучавао: "Празнујемо данас светли празник и сабрање нам је торжественије него обично. Који је разлог томе? То је дело предстојећег и долазећег нам поста. Он нас је све сабрао у очев дом; он је привео породици и оне који заблудеше. Па ако, тек наилазећи пост толико ревности у нама побуђује, колико тек радости и страхопоштовања ће нам подарити када његово време наступи"?[2]

ОБРЕДОСЛОВЉЕ: ДАВАЊЕ ИМЕНА ДЕТЕТУ НА КРШТЕЊУ

                                     

ИСТИНСКИ РЕВНИТЕЉ : НЕТРУЛЕЖНЕ МОШТИ СВ.КОНСТАНТИНА ЕСЕНСКОГ

ИСТИНСКИ РЕВНИТЕЉ : НЕТРУЛЕЖНЕ МОШТИ СВ.КОНСТАНТИНА ЕСЕНСКОГ: Откривене већ друге нетрулежне мошти учесника сабора против екуменизма Дана 1....

СВЕТА РЕВНОСТ - Архиепископ Аверкије Лакомисленост- или.. ?

Стражите, дакле, јер не знате
у који ће час доћи Господ ваш-
будите спремни, јер у који час не мислите
доћи ће Син Човечији-
Ако ли тај рђави слуга рече у срцу своме:
Неће мој господар још задуго доћи-
Доћи ће господар тога слуге у дан када се
не нада и у час када не мисли и расећи ће
га напола и даће му удео са лицемерима.
Онде ће бити плач и шкргут зуба.
(Мт. 24, 42-51)

Одавно већ позната је књига која је 1912. године издата на Атосу и која је насловљена "Посмртна завештања преподобног Нила Мироточивог Атонског". Она садрзж, осим духовних поука и опомена монаштву, пророчанства овог великог подвижника о последњим временима, о светском зацарењу Антихриста и о невољама које ће затим постићи свет. Сада смо добили руски превод предсказања светогорског отселника, која се превасходно односе на 20 век, а која до данас нису била преведена са грчког и стога су нам непозната. То су поразна пророчанства која заправо само допуњују и развијају оно што смо и раније знали. Ово је њихов дословни текст:

"Од око 1900. године, па до средине 20. Столећа, људи тога доба постаће такви да ће се једва моћи препознати. Када се приближи време Антихристова доласка, разум људи помражиће се од плотских страсти и само ће се бесчашће и безакоње разрасти. Свет ће бити непрепознатљив, измениће се изглед људски, захваљујући бестидности у одевању и чешљању неће моћи јасно да се разликују мушкарци од жена. Ти ће људи бити дивљи и зверски сурови због саблазни Антихристових. Неће бити поштовања према родитељима и старијима, љубав ће нестати. А пастири хришћански, епископи и свештеници, постаће људи сујетни који савршено не разликују десни пут од левога. Тада ће се хришћански морал и предање изменити. Међу људима ће нестати скромности и целомудрија, а зацариће се блуд и распуштеност. Лаж и среброљубље превазићи ће сваку меру, а тешко онима који гомилају благо. Друштвом ће загосподарити блуд, прељуба, мужелоство, тајна дела, крађе и убиства.

И у то будуће време, захваљујући сили огромнога злочинства и распусности, људи ће се лишити благодати Светог Духа коју су добили на Светом Крштењу, а уједно ће изгубити и грижу савести.

ДОБРОТОЉУБЉЕ/ПОУКЕ СВЕТОГ МАКАРИЈА: СТВАРАЊЕ ЧВРСТЕ РЕШЕНОСТИ ЗА СПАСЕЊЕ У ГОСПОДУ

                    

ДОБРОТОЉУБЉЕ / ПОУКЕ СВЕТОГ МАКАРИЈА: о хришћанском животу, изабране из његових беседа

                                   2. МРАЧНО СТАЊЕ ПАЛОГА

Усековање главе Светог Јована Крститеља

Свети Јован, Претеча Спаситеља нашег Господа Христа, требало је да смрћу својом претходи добровољној смрти Спаситеља нашег, као што је претходио Његовом рођењу, да би, као што је на земљи проповедао долазак Спасов говорећи: "Иде за мном јачи од мене" (Мк. 1, 7), тако и у аду налазећим се душама еветих праотаца проповедао долазак Господа и објавио да се већ јавио очекивани у свету Месија. И као што Господ Христос имађаше пострадати за грехе људске, тако и Претеча Његов пре Њега прими страдалничку смрт безакоња Иродова ради. А догоди се то овако:

Патријарх цариградски Јеремија II (заштитник православних од новог календара)

преузето са фб странице Утешитељево епископија :


Саборна отачка анатема новом календару из 1583.

Ко не следи обичаје Цркве о Светој Пасхи и календару онако како су нам предати од Седам Светих Васељенских Сабора, који су их за нас добро установили да их следимо, него жели да прати Грегоријанску Пасхалију и Календар, тај - пошто се, као и безбожни астрономи, супротставља свим одредбама Светих Сабора и хоће да их измени или ослаби - нека буде анатема, одлучен од Цркве Христове и сабрања верних.
Ви, православни и благочестиви хришђани пребивајте у ономе што сте научили, у чему сте се родили и у чему сте васпитавани, а када буде неопходно и крв своју пролијте да бисте сачували отачку веру и исповедање; чувајте се и пазите ових, нека вам помогне Господ наш Исус Христос и нека молитва наше Смерности буде са свима вама. Амин.

Анатему су потписали и патријарси александријски Силвестер и јерусалимски Софроније
(Ретко изображење цариградског патријарха Јеремије II је ктиторска фреска из светогорског манастира Ставроникита)

Утешитељево Епископија Светосавци опрез! Званична СПЦ је у пуном црквеном општењу са анатемисаним новокалендарским расколницима. На жалост, и страдалник владика Артемије такође пр.епознаје анатемисане новокалендарске расколнике за православне и саслужује са њима кад год му се за то укаже прилика. Такође, велича као исповедника антиекуменисту новокалендарског митрополита Серафима Пирејског. Како је могуће да анатемисани ноторни новокалендарац и расколник у односу на православнвни календар може да буде антиекумениста? 
 И СПЦ и Епархија у Егзилу новокалендарске расколнике - екуменисте сматрају за браћу у Христу - сестринске цркве, а борце за веру, ревнитеље и исповеднике старокалендарце сматрају за РАСКОЛ и СЕКТУ.