Беседе православних свештеника - Беседа о православном одгајању деце #1

Ове беседе о православном одгајању деце су спонтане проповеди оца Стивена Алена у цркви Св. Спиридона (ГОЦ) граду Сент Клер Шорс, држави Мичиген (САД) током зиме и пролећа 2010-2011, а текст испод је транскрипт аудио снимака, а не формална композиција. Транскрипти су благo измењени ради лакшег читања, али и даље носе неформални карактер импровизиваних упутстава. Молимо се да ће их упркос њиховом неорганизованом и несређеном стању, читалац сматрати корисним. Захвалност Александри Ален за обављање овог тешког задатка, за који је њен отац био сувише заузет да уради.

 

                                                     

Беседа #1 – Увод и неколико мисли

Јуче је био велики празник Ваведења Пресвете Богородице. На овај дан, сећамо се да је Света Дјева, када је имала 3 године, била посвећена Богу у храм Господњи од стране својих родитеља, и провела једанаест година свог живота, цело своје детињство, у светом храму, молећи се Богу и примајући храну од анђела док је пребивала у Светињи над Светињама, најсветијем делу Храма. Ово није само дубоко учење и традиција цркве везана за бескрајну светост живота мајке Божије, већ је и учење усмерено ка нама, нарочито везано за природу хришћанског детињства, и представља модел за нас не само за монахе који су посветили свој живот непрестаној молитви. Ово је показно учење о томе како требамо да васпитавамо нашу децу. 

Кроз историју Цркве видимо да су деца способна да достигну висину светости. Овим не мислим само на природну невиност детета, и не мислим на духовну лепоту детета након крштења пре него што је било и других утицаја, већ мислим на стварне висине светости постигнуте кроз молитву и духовни живот у врло раном узрасту.

О Часном и Животворном Крсту

Свети Григорије Палама: „ГОСПОДЕ, ПРОСВЕТИ ТАМУ МОЈУ“ – САБРАНЕ БЕСЕДЕ

11. Беседа
 
О Часном и Животворном Крсту
 
1. Крст Христов од давнина беше предобјављиван и у разним видовима предизображаван, и да не беше силе Крста човек се никада не би могао измирити са Богом. После оног, у Рају Божијем почињеног, прародитељског преступа кроз дрво (познања), оживео је грех. Ми смо тада умрли и пре смрти тела били подвргнути смрти душе, која је удаљење душе од Бога. Живот који смо живели после (прародитељског) преступа беше живот у греху и живот по телу. Грех се не покорава закону Божијем, нити може (да се покорава), те и они који по телу живе, не могу да угоде Богу.
2. Апостол каже: Тело жели против духа, а дух против тела (Гал. 5; 17),[1] а Бог је Дух, сама Доброта и Врлина. Пошто се дух наш, саздан по Његовом образу и подобију, услед и због греха искварио, зар се ико икада могао обновити и измирити са Богом а да не дође до укидања греха и живота по телу? Крст Христов управо и јесте то и такво укидање греха.

Московска патријаршија је безблагодатна!!!- митрополит Филарет (Вознесенский)

Ако је св.Филарет тако оценио МП, како нас није срамота да Београдску патријаршију затровану комунистичким утицајем Тита, и екуменизма, називамо благодатном? Изађите из јереси и обмана, и храбро се присаједините СИПЦ. Позив је прост и једноставан, згодан за исмејати и одбацити, али и пресудан за Ваш одговор на Страшном Суду зашто се нисте одазвали.