Монахиња Вера: Како су катакомбници у совјетско време празновали Рождество Христово

...Године 1933. Рождество Христово падаше у недељу. Колхоз је радио у бившој царској шуми на шумској сечи, журили су да заврше до празника, али не успеше. Остаде ситница, али, ипак, не беше све завршено, рекоше "религиозна глупост срушила је испуњење плана".

Бригадир Иван Никитич, био је својевољан, али се уплаши.

-За мало не завршисмо децо- рече- идите да ноћите: сутра ћемо завршити раније и празноваћемо код куће.

Беседе православних свештеника - Смирена вера

3. децембар 2015 – среда 29. Недеље по Духовима / 11. Недеља по Луки, Свети пророк Софроније

Читање Јеванђеља по Луки 20: 1-8

И кад Он у један од оних дана учаше народ у цркви и проповедаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старешинама, И рекоше Му говорећи: Кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту? А Он одговарајући рече им: и ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми: Крштење Јованово или би с неба или од људи? А они помишљаху у себи говорећи: Ако кажемо с неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте? Ако ли кажемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вероваху да Јован беше пророк. И одговорише: Не знамо откуда. А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним. 

Беседе православних свештеника - Ваша имена су записана на Небу

29. новембар 2015 – субота 28. Недеље по Духовима / 10. недеља по Луки, Свети мученик Парамон

Читање Јеванђеља по Луки 10: 19-21

Ево вам дајем власт да стајете на змије и скорпије и на сву силу вражију, и ништа вам неће наудити. Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су имена ваша написана на небесима. У тај час обрадова се духом Исус и рече: Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разборитих, а открио то безазленима. Да, Оче, јер је тако била воља твоја.

Беседе православних свештеника - Запослен код Господа

28. новембар 2015 – Петак 28. Недеље по Духовима / 10. Недеља по Луки, Свети преподобномученик Стефан Нови

Читање Јеванђеља по Луки 19: 12-28

Један човек од доброг рода отиде у далеку земљу да прими себи царство, и да се врати. Дозвавши пак десет својих слуга даде им десет кеса, и рече им: Тргујте док се ја вратим. И грађани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике говорећи: Нећемо да он царује над нама. И кад се он врати, пошто прими царство, рече да дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који добио. Тада дође први говорећи: Господару! Кеса твоја донесе десет кеса. И рече му: Добро, добри слуго; кад си ми у малом био веран ево ти власт над десет градова. И дође други говорећи: Господару! Кеса твоја донесе пет кеса. А он рече и ономе: и ти буди над пет градова. И трећи дође говорећи: Господару! Ево твоја кеса коју сам завезао у убрус и чувао. Јер сам се бојао тебе: јер си човек тврд: узимаш шта ниси оставио, и жњеш шта ниси сејао. А господар му рече: По твојим ћу ти речима судити, зли слуго! Знао си да сам ја тврд човек, узимам шта нисам сејао: Па зашто ниси дао моје сребро трговцима, и ја дошавши примио бих га с добитком? И рече онима што стајаху пред њим: Узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса. И рекоше му: Господару! Он има десет кеса. А он им одговори: Јер вам кажем да ће се свакоме који има дати: а од оног који нема узеће се од њега и оно што има. А оне моје непријатеље који нису хтели да ја будем цар над њима, доведите амо, и исеците преда мном. Пошто им је то испричао, Исус крене даље према Јерусалиму.

Беседе православних свештеника - Просветли очи нашег срца

27 November 2015 – Четвртак 28. недеља по Духовима / 10. недеља по Луки, Свети мученик Јаков Персијанац

Читање Јеванђеља по Луки 18: 31-34

Узе пак Дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пропоци писали за Сина Човјечијега. Јер ће бити предан незнабошцима и ругаће му се, и мучиће га и попљуваће га. И пошто га ишибају убиће га, и трећег дана васкрснуће. А они ништа од тога не схватише и оба ријеч бјеше сакривена од њих, и не разумјеше шта им говори.

Ево нечег што видимо на неколико места у Јеванђељу: најближи следбеници Господа често нису разумевали најважније ствари, централне тајне учења Јеванђеља. Тек након Исусовог Васкрснућа и Вазнесења, и након што су примили Духа Светога на дан Свете Педесетнице, њихове очи су се отвориле да би примиле светлост велике тајне Господње економије за спасење човека. Свети Теофан Затворник преноси ово искуство апостола на наш духовни живот:

Господ је ученицима говорио о своме страдању, али они нису ништа разумели: И ова реч беше сакривена од њих (Лк.18,34).

Божић, Божић благи дан - МИР БОЖИЈИ ХРИСТОС СЕ РОДИ!!!

СВИМ ВЕРНИЦИМА СРПСКЕ ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНИМ ХРИШЋАНИМА ШИРОМ ВАСЕЉЕНЕ, СРОДНИЦИМА, ПРИЈАТЕЉИМА И НЕПРИЈАТЕЉИМА РЕДАКЦИЈА  БЛОГА , ЖЕЛИ  МИР БОЖИЈИ, БЛАГОДАТ БОЖИЋНЕ РАДОСТИ У СРЦИМА И ДОМОВИМА ВАШИМ, ДА СЕ СВИ СЛОЖИМО ИЗМИРИМО И ХРИСТА БОГОМЛАДЕНЦА СЛАВИМО!

СЛАВА НА ВИСИНИ БОГУ И НА ЗЕМЉИ МИР МЕЂУ ЉУДИМА ДОБРА ВОЉА! 

ХРИСТОС СЕ РОДИ!!!

Беседе православних свештеника - Вера као у детета

26 новембар 2015 – среда 28. Недеља по Духовима / 10. Недеља по Луки. Свети преподобни Алимпије Столпник, Свети преподобни Стилијан, Свети преподобни Никон Покајаније 

Читање из Јеванђеља по Луки 18; 15-17, 26-30

А доношаху му и дјечицу да их се дотакне; а кад видјеше ученици, забранише им. А Исус дозвавши их рече: Пустите дјецу нека долазе к мени, и не спречавајте их; јер таквих је Царство Божије. Заиста вам кажем: Који не прими Царство Божије као дијете неће ући у њега. А они који чуше рекоше: Па ко се може спасити? А он рече: Што је људима немогуће Богу је могуће. Петар пак рече: Ето, ми смо оставили све и пођосмо за тобом. А он им рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестру: или жену, или дјецу ради Царства Божијега, који неће примити мнопгоструко у ово вријеме и у долазећем вијеку живот вјечни.

Свети Теофан затворник пише, да бисмо задобили Царство Небеско као мало дете, морамо имати веру целим срцем, које није спутано здраворазумским расуђивањем:

Који не прими Царство Божије као дете неће ући у њега (Лк. 18,17). Како га, пак, примити као дете? Ево како: у простоти, пуним срцем, без премишљања. Разумска анализа је непримењива у области вере. Она може имати места само у ономе што јој претходи. Као што онај који врши анатомски преглед разлаже тело до детаља, али не види живот, тако и разум, ма колико расуђивао, не може да схвати силу вере. Сама вера пружа сагледавања која је у потпуности чине способним да у целости одговара на све потребе наше природе. Она обавезују свест, савест и срце да је прихвате.... из Мисли за сваки дан у години, http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Besede/Misli/Misli48.htm

 

Светац не каже да у животу православних хришћана нема места интелектуалним тежњама, академским студијама. Он сам је био високо образован. Он каже да у одређеном тренутку мисаони ум, задовољан чињеницом да не постоји ништа неразумно у погледу вере, мора да прихвати да постоји стварност ван разумског поимања, да постоји читава област знања (стварног знања, не фантазија или митова) доступног само духовном интелекту, који се покреће вером и кроз молитву, уз помоћ снаге божанске милости која покреће ум и омогућава му да превазиђе, не сaмо незнање (што је против-природно, испод природе), већ и знање које поседујемо на природном нивоу. Постоји читав космос у свакој људској души, прави универзум ствари које се могу сазнати или искусити, а који је шири од целокупног видљивог света који људска наука проучава.

Свеци, током њиховог земаљског живота, су били задовољни, шта више и жељни, да трпе многа лишавања у њиховом видљивом животу, како би искусили срећу невидљивог живота, који је заправо стварнији, ....., да тако кажемо, него ли онај видљиви. То је живот Правог Ја, особе какве Господ жели да будем. То је Царство Божије, које је, како каже отелотворена Реч Божија, у нама. Жеља да се живи у овој другој сфери, сфери истинске стварности, мотивисала је безброј душа у последњих 2.000 година да побегну од светског друштва и пригрле монашки живот. А нас који живимо у свету, стално призива, и ако смо имало хришћани знамо из искуства да су истините речи св. Августина, да је срце створено за Господа, и да је немирно све док се не смири у Господу.

Када нам се деси да се суочимо са очигледном немогућношћу да живимо хришћанским животом усред пропадајућег света, ово нас не сме парализовати већ нас треба охрабрити – Господ дозвољава да овде ствари постану за нас немогуће како би схватили да је наш прави живот тамо – сакривен са Христом у Богу. У таквим моментима прибегнимо молитви, све док се не упали светлост у нашем срцу, и док не пронађемо смирење да постанемо свесни како треба да живимо овог дана и шта треба даље да радимо. Као мала деца, која тек проходавају, јер смо у духовном смислу заиста само деца, једини начин да наставимо да корачамо је да допустимо да нас Небески Отац држи за руку. 

Извор http://www.orthodoxtruth.org/

The Personal Blog of Father Steven Allen

http://www.orthodoxtruth.org/ The Personal Blog of Father Steven Allen

Copy the BEST Traders and Make Money : http://bit.ly/fxzul