Беседе православних свештеника - Беседа о православном одгајању деце #2

Ове беседе о православном одгајању деце су спонтане проповеди оца Стивена Алена у цркви Св. Спиридона (ГОЦ) граду Сент Клер Шорс, држави Мичиген (САД) током зиме и пролећа 2010-2011, а текст испод је транскрипт аудио снимака, а не формална композиција. Транскрипти су благo измењени ради лакшег читања, али и даље носе неформални карактер импровизиваних упутстава. Молимо се да ће их упркос њиховом неорганизованом и несређеном стању, читалац сматрати корисним. Захвалност Алекандри Ален за обављање овог тешког задатка, за који је њен отац био сувише заузет да уради. 

Беседа #2 – Стабилност, осећај чуда, хероизам

Прошле недеље сам почео говорити о хришћанском детињству и како би требало да васпитавате своју децу. Ова мудрост корисна је за све: баке и деке, како да пренесу својој деци како да одгајају њихову децу; родитеље како да подижу своју децу; младим људима који се надају браку како да размишљају о овим стварима и како да траже од Бога да им да мудрост, тако да када им Бог пошаље праву особу да се удају/ожене и да, ако им Бог да, да имају децу, знају како да их подижу на православан начин.

Беседе православних свештеника - Беседа о православном одгајању деце #1

Ове беседе о православном одгајању деце су спонтане проповеди оца Стивена Алена у цркви Св. Спиридона (ГОЦ) граду Сент Клер Шорс, држави Мичиген (САД) током зиме и пролећа 2010-2011, а текст испод је транскрипт аудио снимака, а не формална композиција. Транскрипти су благo измењени ради лакшег читања, али и даље носе неформални карактер импровизиваних упутстава. Молимо се да ће их упркос њиховом неорганизованом и несређеном стању, читалац сматрати корисним. Захвалност Александри Ален за обављање овог тешког задатка, за који је њен отац био сувише заузет да уради.

 

                                                     

Беседа #1 – Увод и неколико мисли

Јуче је био велики празник Ваведења Пресвете Богородице. На овај дан, сећамо се да је Света Дјева, када је имала 3 године, била посвећена Богу у храм Господњи од стране својих родитеља, и провела једанаест година свог живота, цело своје детињство, у светом храму, молећи се Богу и примајући храну од анђела док је пребивала у Светињи над Светињама, најсветијем делу Храма. Ово није само дубоко учење и традиција цркве везана за бескрајну светост живота мајке Божије, већ је и учење усмерено ка нама, нарочито везано за природу хришћанског детињства, и представља модел за нас не само за монахе који су посветили свој живот непрестаној молитви. Ово је показно учење о томе како требамо да васпитавамо нашу децу. 

Кроз историју Цркве видимо да су деца способна да достигну висину светости. Овим не мислим само на природну невиност детета, и не мислим на духовну лепоту детета након крштења пре него што је било и других утицаја, већ мислим на стварне висине светости постигнуте кроз молитву и духовни живот у врло раном узрасту.